Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Arheološka monografija Pančeva

Do sada je na teritoriji čitavog grada bilo poznato oko 80 nalazišta, a novim sistematskim prolaskom atara, njihov broj se popeo na tri stotine Monografija je pre svega namenjena struci i budućim istraživačima
(Фото: О. Јанковић)

Pančevo - Oko tri stotine registrovanih arheoloških nalazišta, od najstarijeg perioda praistorije, neolita, bronzanog doba, nalazi iz antičkog perioda, srednjeg veka i novog doba do gornje hronološke granice, početka 18. veka, kada arheologija prestaje na prostorima grada Pančeva, obuhvata i predstavlja četvrti tom serije „Arheološka topografija Banata – Pančevo I”, autora mr Vojislava Đorđevića i Jelene Đorđević, kustosa arheologa Narodnog muzeja u Pančevu. Sam projekat je 2004. godine počeo Muzej Vojvodine uz podršku pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada, a posle severa Banata, pančevački arheolozi su rekognoscirali teren teritorije grada i naselja Ivanovo, Banatski Brestovac, Omoljica i Vojlovica. Pošlo se od činjeničnog stanja da do tog trenutka ta arheološka nalazišta nisu beležena na pravi način, te su u radu primenjeni evropski standardi Konvencije o zaštiti arheoloških nalazišta, odnosno njihova metodologija.

‒ Ovo terensko rekognosciranje trajalo je dve godine. Ono se inače radi u rano proleće i na osnovu topografskih karata, koje su verni prikaz stanja na terenu. To podrazumeva obilazak svih pozicija koje mogu da ukazuju na arheološki sadržaj na površini, njihovo zaokruživanje na terenu, što vizuelno, što preko površinskih nalaza, uzimanje tačnih koordinata lokaliteta, jer su ranije bili beleženi opisno. Do sada, na teritoriji čitavog grada Pančeva, koju smo u ovoj knjizi predstavili, bilo je poznato oko 80 nalazišta, a ovim sistematskim prolaskom atara, njihov broj se popeo na tri stotine ‒ ističe za „Politiku”, arheolog mr Vojislav Đorđević, viši kustos pančevačkog muzeja.

U delu knjige obrađen je istorijat arheoloških istraživanja, sve što je do sada rađeno, sa izvorima. Tu je i katalog sa opisima svih lokaliteta, pozicijama na karti, izbor prikupljenog materijala, koje prate fotografije i karte katastarskih opština po periodima, kao i grupna celovita karta čitavog obrađenog prostora. Bilo je i ranije tematskih istraživanja, a posle ovih, otvorio se prostor i za nova, poput lokaliteta „Livade” kod Pančeva, poznatog još iz sedamdesetih godina prošlog veka, na kojem je pančevački tim 2009. godine sproveo arheološka iskopavanja i istražio crkvu i nekropolu.

‒ Takvu vrstu istraživanja neophodno je sprovesti u potpunosti, jer zbog agresivnije obrade zemlje savremenijim poljoprivrednim mašinama dolazi do ustitnjavanja površinskog materijala, koji je kada smo počeli sa istraživanjima bio u mnogo boljem stanju nego što je sada. Postoji bojazan da će u jednom trenutku, na terenu, postati potpuno neprepoznatljiv i da nećemo imati mogućnost da na osnovu površinskih nalaza identifikujemo i zaokružimo pozicije na kojima se nalaze lokaliteti sa arheološkim sadržajem ‒ napominje arheolog Jelena Đorđević, viši kustos muzeja u Pančevu, kojem su na projektu pomogli i u njemu učestvovali stručnjaci Muzeja Vojvodine, pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kolege iz Gradskog muzeja u Vršcu, Filozofskog fakulteta i Istorijskog instituta u Beogradu.

Čitav projekat i izdanje svojevrsne arheološke monografije, finansiralo je Mistarstvo kulture, a pre svega je namenjena struci i budućim istraživačima. Ovaj fundamentalni posao, prvi je korak u saznanju o arheologiji jednog kraja, koristan pre svega ustanovama struke u zemlji, ali i u inostranstvu. Takođe, koristiće zaštiti, ali i u slučaju svake potencijalne izgradnje infrastrukturih objekata i izrade budućih planova. Pančevački arheolozi planiraju da u sledeći tom stručne publikacije uđu rezultati rekognosciranja terena u samom gradu Pančevu i katastarskoj opštini Dolovo, dok će šesti tom serije „Arheološka topografija Banata” obuhvatiti sve što se nalazi severozapadno, u atarima sela Jabuka, Kačarevo, Glogonj i Banatsko Novo Selo.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.