Почело време „маца”

Од сада па скоро цело лето сусретаћемо се са „белим пахуљама”. Није реч о правом снегу већ о „мацама” са топола. Многи мисле да је главно време њиховог „лета” од краја априла до половине маја, али „маце” се појављују и касније, што не чуди јер има око 110 врста топола. Како којој од женских топола пуца плод, тако се ослобађају „маце”, које штите омотач и креће њихова „игра”. Има их посвуда, улазе у очи, нос, изазивају кијање... јесу „досадне” али оне саме нису алерген.

– Тачно је да „маце” иритирају слузокожу носа, али не долази до хемијске реакције у носу нити у бронхијама, тако да се може рећи да за разлику од полена топола, оне нису алерген. Али, најновија истраживања показују да за „маце” може да се закачи полен других биљака и тако додатно поспеши реакције код алергичних особа. У овом периоду у ваздуху има полена јавора, брезе, врбе, граба, храста, бреста, крећу и четинари, а убрзо и липа. Осим тога чим је мало хладније време људи ложе, па се и за те ПМ честице везује полен – каже Мирјана Митровић Јосиповић, координатор за праћење алергена у Агенцији за заштиту животне средине.

Осим десетак врста дрвећа чији је полен присутан у ваздуху, ускоро креће и цветање трава, а у њих се убрајају и сунцокрет, жито, попино прасе…

– Због тога је сада прави тренутак да особе које знају да су алергичне на траве почну са терапијом, како би спремно дочекале полен ових врста – истиче Митровић Јосиповић.

Они који живе у Београду суочаваће се у наредном периоду са „мацама” топола јер их у престоници и око ње има у великом броју.

– За разлику од Београда топола нема на Златибору, у Сокобањи, а то су дестинације за које нас људи ових дана посебно питају – каже Митровић Јосиповић.

Тополе су масовно сађене пре шездесетак година, као нова брзорастућа врста. Сађене су као пољозаштитни и ветрозаштитни појасеви уз реке, како би чувале обалу и саобраћајнице, али и као изолатор од буке и прашине.

Највише их има поред Саве и Дунава, на Дорћолу до Панчевачког моста, уз Дунавски кеј... Реч је о самониклим врстама јер се топола у градским дрворедима не сади већ годинама. Али без обзира на то јачи ветрови могу „маце” да донесу чак из Војводине.

Тополе се користе у дрвној индустрији за производњу фурнира, шперплоча, гајбица за воће и поврће, за транспортну амбалажу, дрвца за шибице, у производњи папира…

Град добио своју сорту лала

Београд је добио аутентичну сорту лала која ће носити име по првој жени архитекти у Србији, Јелисавети Начић, а сертификат су потписали Марко Стојчић, главни градски урбаниста, и амбасадор Холандије Јост Рајнтајс.

Двојици званичника ово није први пут да сарађују у овим ботаничким пословима јер су и прошле јесени заједнички садили лале испред Старог двора, а све у оквиру пројекта „Зелени градови Србије”, који амбасада Холандије спроводи од 2020. до 2023. године.

– С амбасадом Холандије сарађујемо на великом броју пројеката који се тичу уређења зелених површина и озелењавања града у оквиру пројекта „Зелени градови Србије”. Велику помоћ имали смо и од холандских компанија, као и од њиховог представника Ханса Бустера. Они су нам помогли у унапређењу пројекта Линијског парка. Изградња Линијског парка је почела и већ у другој половини године биће видљиве зелене површине које ће бити модерног изгледа и другачије од свега што је до сада било уобичајено – рекао је Стојчић и најавио да ће још један резултат заједничког рада бити и проглашење Аде Хује за парк-шуму.

Амбасадор Јост Рајнтајс, преноси Беоинфо, задовољан је због прилике да поново сарађује с Београдом у пројекту који се односи на озелењавање и побољшање квалитета зелених површина.

А. В.