Počelo vreme „maca”

Od sada pa skoro celo leto susretaćemo se sa „belim pahuljama”. Nije reč o pravom snegu već o „macama” sa topola. Mnogi misle da je glavno vreme njihovog „leta” od kraja aprila do polovine maja, ali „mace” se pojavljuju i kasnije, što ne čudi jer ima oko 110 vrsta topola. Kako kojoj od ženskih topola puca plod, tako se oslobađaju „mace”, koje štite omotač i kreće njihova „igra”. Ima ih posvuda, ulaze u oči, nos, izazivaju kijanje... jesu „dosadne” ali one same nisu alergen.

– Tačno je da „mace” iritiraju sluzokožu nosa, ali ne dolazi do hemijske reakcije u nosu niti u bronhijama, tako da se može reći da za razliku od polena topola, one nisu alergen. Ali, najnovija istraživanja pokazuju da za „mace” može da se zakači polen drugih biljaka i tako dodatno pospeši reakcije kod alergičnih osoba. U ovom periodu u vazduhu ima polena javora, breze, vrbe, graba, hrasta, bresta, kreću i četinari, a ubrzo i lipa. Osim toga čim je malo hladnije vreme ljudi lože, pa se i za te PM čestice vezuje polen – kaže Mirjana Mitrović Josipović, koordinator za praćenje alergena u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Osim desetak vrsta drveća čiji je polen prisutan u vazduhu, uskoro kreće i cvetanje trava, a u njih se ubrajaju i suncokret, žito, popino prase…

– Zbog toga je sada pravi trenutak da osobe koje znaju da su alergične na trave počnu sa terapijom, kako bi spremno dočekale polen ovih vrsta – ističe Mitrović Josipović.

Oni koji žive u Beogradu suočavaće se u narednom periodu sa „macama” topola jer ih u prestonici i oko nje ima u velikom broju.

– Za razliku od Beograda topola nema na Zlatiboru, u Sokobanji, a to su destinacije za koje nas ljudi ovih dana posebno pitaju – kaže Mitrović Josipović.

Topole su masovno sađene pre šezdesetak godina, kao nova brzorastuća vrsta. Sađene su kao poljozaštitni i vetrozaštitni pojasevi uz reke, kako bi čuvale obalu i saobraćajnice, ali i kao izolator od buke i prašine.

Najviše ih ima pored Save i Dunava, na Dorćolu do Pančevačkog mosta, uz Dunavski kej... Reč je o samoniklim vrstama jer se topola u gradskim drvoredima ne sadi već godinama. Ali bez obzira na to jači vetrovi mogu „mace” da donesu čak iz Vojvodine.

Topole se koriste u drvnoj industriji za proizvodnju furnira, šperploča, gajbica za voće i povrće, za transportnu ambalažu, drvca za šibice, u proizvodnji papira…

Grad dobio svoju sortu lala

Beograd je dobio autentičnu sortu lala koja će nositi ime po prvoj ženi arhitekti u Srbiji, Jelisaveti Načić, a sertifikat su potpisali Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, i ambasador Holandije Jost Rajntajs.

Dvojici zvaničnika ovo nije prvi put da sarađuju u ovim botaničkim poslovima jer su i prošle jeseni zajednički sadili lale ispred Starog dvora, a sve u okviru projekta „Zeleni gradovi Srbije”, koji ambasada Holandije sprovodi od 2020. do 2023. godine.

– S ambasadom Holandije sarađujemo na velikom broju projekata koji se tiču uređenja zelenih površina i ozelenjavanja grada u okviru projekta „Zeleni gradovi Srbije”. Veliku pomoć imali smo i od holandskih kompanija, kao i od njihovog predstavnika Hansa Bustera. Oni su nam pomogli u unapređenju projekta Linijskog parka. Izgradnja Linijskog parka je počela i već u drugoj polovini godine biće vidljive zelene površine koje će biti modernog izgleda i drugačije od svega što je do sada bilo uobičajeno – rekao je Stojčić i najavio da će još jedan rezultat zajedničkog rada biti i proglašenje Ade Huje za park-šumu.

Ambasador Jost Rajntajs, prenosi Beoinfo, zadovoljan je zbog prilike da ponovo sarađuje s Beogradom u projektu koji se odnosi na ozelenjavanje i poboljšanje kvaliteta zelenih površina.

A. V.