Брисел лови европске купце гаса за рубље

Европска комисија није више сигурна у јединство Европске уније, барем кад је реч о даљем снабдевању домаћег тржишта сибирским гасом овог пролећа. Поготово након одлуке „Гаспрома” да обустави у среду испоруке природног гаса Пољској и Бугарској и „побуне” низа чланица ЕУ да не знају шта је курс Брисела у новонасталој ситуацији. Уз то стижу вести да се поједини трговци енергентима већ прилагођавају новом платном режиму Москве према „непријатељским земљама”.

„Важно је очувати јединство ЕУ: не треба да се предамо пред оваквом уценом (недавном указу Кремља о плаћању сибирског гаса искључиво рубљама)”, поручила је у среду Урсула фон дер Лајен, након објаве „Гаспрома” да Пољска и Бугарска руски гас испоручен од 1. априла нису платиле руском валутом.

Али, поједине водеће европске енергетске компаније (немачки „Унипер”, италијански „Ени”, аустријски ОМВ...) увелико се спремају да испоштују нови метод плаћања руског енергента преко филијала „Гаспромбанке” у Швајцарској, известио је у среду лондонски „Фајненшел тајмс”. Амерички медији претходно су били бржи, али и тајанственији: „Четири европска трговца енергентима већ су обавила плаћање руског гаса рубљама сходно протоколу који је поставио Кремљ, док је десет енергетских фирми већ отворило одговарајуће рачуне у ’Гаспромбанци’”, објавио је „Блумберг”, без навода да ли је реч о новој европској клијентели „Гаспромбанке” или неком другом.

Врх политичке пирамиде ЕУ у Бриселу након ове вести нашао се у непријатној дилеми – да ли је ЕУ политички и економски монолитна формација кад је реч о најновијем „гасном удару” из Москве?

Несигурни у одговор, челници Европске комисије (ЕК) су после ових вести „Блумберга” и „Фајненшел тајмса” јавно изашли с апелом, не именујући европске компаније, да не поклекну пред императивом Кремља о плаћању гаса само рубљама.

„Цене су договорене у еврима или америчким доларима. Зато пристигли (руски) гас платите еврима, и крај приче”, поручио је Валдис Домбровски, извршни потпредседник ЕК.

У међувремену, упркос ранијим најавама, највиши функционери ЕК нису представили нацрт шестог пакета санкција против Русије, већ су то ноншалантно оставили „за неки термин касније у мају”. Чињеница да су Софија и Варшава остале без озбиљног енергетског ослонца (Бугарска је до сукоба у Украјини увозила 90 одсто енергената из Русије, а Пољска око половине) изгледа да је ипак озбиљно уздрмала кругове моћи у ЕУ. Наиме, „Гаспром” већ годинама снабдева 23 земље од 27 чланица ЕУ. Шта ће бити с преосталом 21 чланицом ЕУ ако по приспећу следеће обавезе плаћања „Гаспрому” не изврши уплату по новом протоколу? На пример с енергетским снабдевањем у Немачкој или Грчкој – чланицама ЕУ и НАТО-а којима следећи „сибирски гасни рачун” доспева крајем маја.

„Русија показује да ствари постају озбиљне, односно да, ако неко не изврши уплату према њиховом захтеву, могу и да стопирају испоруке гаса. Ми то морамо озбиљно узети у обзир, једнако као и ЕУ. Ја то схватам озбиљно”, поручио је немачки министар економије Роберт Хабек.

Шта Брисел (прецизније ЕК) сада мисли о плаћању или неплаћању сибирског енергента сходно мартовском захтеву Кремља и објави „Гаспрома” није изгледа јасно ни свим чланицама Европске уније. Наиме, ЕК је прошлог петка изашла с „техничким смерницама”, према којима није обавезно да даље плаћање „Гаспрому” рубљама представља кршење санкција које је Брисел већ увео. Потом су у среду, након завртања гасних славина Пољској и Бугарској, из Брисела стигле реакције да су захтеви „Гаспрома” равни „уцени”. Низ чланица ЕУ, почев од Грчке, Словачке, Данске, Летоније, Белгије, Аустрије, Мађарске и Финске, пожалио се у среду на састанку иза затворених врата у Бриселу на „одсуство јасних упутстава и детаља у смерницама ЕК”, пренео је „Блумберг”.

Притиснута цајтнотом пред којим се налазе Немачка и друге чланице ЕУ, у погледу даљих уплата „Гаспрому”, Европска комисија је за 2. мај заказала ванредни самит ЕУ.

Појашњење смерница ЕК око даљег правоваљаног платног промета европских трговаца енергијом с „Гаспромом” преко два рачуна у „Гаспромбанци”, једна је од кључних најављених тема. Истовремено, Брисел ће покушати да разјасни колико је држава већ платило гас рубљама, пренео је јуче портал „Евроактив”.

Чини се да се чланице ЕУ нису међу собом координисале кад је реч о томе шта ће даље предузети поводом два осетљива енергетска императива, утисак је института „Бројгел” у Бриселу. Наиме, с једне стране, мора се одржати (бар још неко време) редовно снабдевање домаћег тржишта руским гасом, а с друге је налог из Москве да се баснословно вредне енергетске трансакције убудуће обавезно конвертују у рубље, по курсу Централне банке Русије.