Без села нема ни Србије

Ускоро треба да буде расписан конкурс Министарства за бригу о селу на којем ће бесповратно и у овој години бити додељено 500 милиона динара за обнављање близу 60 сеоских задруга. Од 2017. године до сада, колико траје акција, новац је добило око 207 задруга у износу од близу 2,2 милијарде динара. Са тим новцем је помогнут рад и живот близу 10.000 породица, пре свега, у неразвијеном југу Србије Дакле, дух задругарства, који је одавно замро, враћен је у Србију. Разлика између удруживања после Другог светског рата и овог је, што се данас у задругу уноси само готов производ да би се продао и наплатио.

На почетку акције „500 задруга у 500 села” било је око 50.000 задругара и око 150.000 коопераната. Тај број се значајно повећао, данас је више од 1.000 нових задруга. Тим Милана Кркобабића, министра за бригу о селу, који је априла 2017. године, уз подршку државе, покренуо акцију и од тада они крстаре селима Србије, не само оним у пет најугроженијих округа на југу Србије. Старе задруге добијају до 15 милиона динара (127.000 евра), нове до 7,5 милиона динара (63.500 евра). Велико је интересовање за јавни конкурс за куће са окућницом. У Србији има око 200.000 празних кућа. Највише их је у рубним подручјима Баната, затим Бачкој у деловима према Хрватској, те југу Србије, где нам је Куршумлија тако рећи празна, као и Трговиште.

У 2021. години:

• 515 породица, 81 млади пољопривредник, 55 самохраних родитеља добило је свој дом на селу! Укупно је станаре добила 651 кућа

• 57 задруга је унапредило своје пословање

• 479 села у 18 локалних самоуправа решило је проблем превоза минибусима

• 100.000 људи из 961 села такмичило се и дружило на ,,Михољским сусретима села’’

• Прошло је само месец дана од конкурса у 2022. години, а нове станаре добило је 65 кућа. Конкурс ће се продужавати докле год људи буду конкурисали.

Глобални тренд у свету је урбанизација. Пре 50 година већина становништва у целом свету је живела у селима. Урбанизацијом, дошли смо у ситуацију да данас глобално 53 одсто становништва живи у градовима, а 47 одсто у селима и тај тренд је све неповољнији и није то само карактеристика наше земље. То је, иначе, тренд нарочито у Европи. Оно што је на нама је да покушамо да смањимо те јазове који постоје између села и града. Не само да задржимо људе тако што ћемо развијати руралну инфраструктуру него да покушамо да омогућимо да они праве бизнисе у сеоским срединама и не само да их задржавамо ту него да покушамо и неке нове да доведемо.

У Србији, у којој одумире свако четврто село, од укупно њих 4.700, само село са инфраструктуром и условима за нормалан живот породице има шансу за опстанак и останак. У селима је и око 200.000 напуштених кућа, од којих се за 50.000 не зна ни ко су власници. У Србији свако четврто село је у фази нестајања! У селима имамо 260.000 неожењених момака који су између 40 и 50 година старости и 100.000 девојака. Србија се, 2020. године суочила са поразним, никад горим демографским подацима, према којима је било 115.000 умрлих, а рођених само 61.000. У 2021. години више је умрло него што се родило чак 75.000 житеља Србије. Из пољопривредних школа сваке године изађе око 2.500 свршених средњошколаца чији родитељи имају земљу, имање. Њима треба посветити посебну пажњу. Треба стварати услове да они остају у селима. То је и пут за подизање наталитета у Србији. И ова, као и акција оживљавања задруга, део су спасавања села. Јер, Србији прети опасност од пусте земље. И зато је оживљавање села веома важно, јер без села нема ни Србије.

Обезбеђено је до 1,2 милиона динара за сваку кућу. Број усељених кућа већ је премашио очекивања. Рок за подношење пријава је 1. новембар, а држава ће покрити све трошкове куповине кућа, али не и њихово реновирање и уређење. Они који добију новац, не могу да продају кућу у периоду од 10 година од дана закључења уговора са државом.

На конкурс могу да се пријаве супружници, или ванбрачни партнери, самохрани родитељи, као и млади пољопривредници. Услов је да нису старији од 45 година, да су српски држављани са пребивалиштем у Србији, да нису власници или сувласници неке друге некретнине, да нису у поступку куповине неке друге непокретности. Прописано је, такође, да са продавцем куће нису у крвном сродству, као и да немају неизмирених обавеза према држави. С друге стране, кућа мора да испуњава основне услове за живот, али и да се налази у селу у којем постоји бар један од објеката јавне службе, попут амбуланте, поште, школе... Битно је и да је кућа уписана у катастар, да њена цена буде у границама тржишне вредности и да није предмет судског спора.

Комплетна акција, покренута је због најнеразвијенијих делова Србије. Нажалост и у Војводини има села попут Оборњаче код Бачке Тополе, које је пре пет година угашено. Његов једини становник је чобанин који лети дотера стадо на чување. Али, најугроженији су југ Србије и старачка домаћинства, чија се просечна старост на селу приближава 65 години!
(Аутор је аналитичар и члан Националног тима за препород села Србије)

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa