Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОД ЛУПОМ

​Лов на медведа

​Ово, у суштини, јесте рат Запада, тачније, САД и Британије (и њихових више или мање вољних савезника и сателита) против Русије, са циљем њеног брисања као релевантног фактора са геополитичке карте света. Руски стратези и политичари ту, заправо, не претерују и не греше много. Али је питање у коликој су мери у то успели да увере сопствене грађане и војнике

Прошла колумна на овом месту објављена је на самом почетку руске интервенције у Украјини и бавила се у делу наше јавности наметнутим и натегнутим поређењем са „НАТО интервенцијом” у СРЈ,  као и етичким и међународноправним аспектом сукоба. У међувремену, све је то постало споредно, баш као и само међународно право, правда, истина и морални принципи. Имамо рат. Прави рат, и то „хибридни”, вишеслојан, хладни и врући, економски, информациони... Још мало, па тотални. И још мало, па светски.

Као прво, показали су се потпуно неоснованим планови, процене, надања или страхови о неком руском експресном и победоносном „блиц-кригу”. Упркос (пре)честим уверавањима из Москве како се операција „одвија стриктно по плану” и без обзира на то што ми, наравно, не знамо тачно шта је тај „план” био, јасно је да се Русија суочила са неочекиваним тешкоћама на разним нивоима, међу којима несумњиво озбиљни губици у људству и материјалу чак и нису међу оним најгорим.

Иако то сада нико из руског политичког врха неће признати ни да му ставите нож под грло, али они јесу рачунали са муњевитом операцијом „демилитаризације и денацификације”, која је укључивала брзу победу и смену режима у Кијеву. И јесу калкулисали дефинитивно нереалним роковима од пар дана или недеља.

Коначно, чак и независно од временског оквира, јасно је да слање елитних јединица на Кијев (укључујући и спектакуларан хеликоптерски десант на аеродром „Гостомел”), па онда њихово повлачење након више недеља таворења, најблаже речено, не одаје утисак сјајне и осмишљене стратегије. И ту слаба утеха може да буде чињеница да су се колико прошле године и Американци обавештајно и безбедносно грдно обрукали у Авганистану.

Наравно, фанатични русофили не дозвољавају да се ишта може десити изван руског плана и контроле. За њих је чак и шокантно потонуће крстарице „Москва”, командног и највећег брода руске Црноморске флоте, само „лукави маневар да се блокира излаз из украјинских лука”. Али довољно је само мало здравог разума да се закључи да је руска „специјална операција” базирана на читавом низу погрешних обавештајних премиса, лоше организована и још горе спровођена. А што, опет, не значи да је осуђена на пропаст, и да на крају неће резултирати бар неким од, додуше, широко постављених и у ходу већ више пута модификованих руских циљева.

„Медијски рат” и уопште „мека моћ” свакако су најслабији сегмент руске политике. С обзиром на то да је то убедљиво најмоћнији штих САД и Запада није ни било за очекивати да ће Русија поводом тог питања моћи богзна шта постићи. Али они су тај рат – у први мах – замало изгубили чак и у рођеној кући.

Није било јасно да ли су ушли да одбране Доњецку и Луганску област које су управо „самопрогласиле” независност од Украјине, или да од вишегодишњег екстремистичког терора заштите руско језичко становништво на истоку? Или да спрече улазак Украјине у НАТО („демилитаризација”) или отклоне потенцијалну нуклеарну и хемијско-биолошку претњу са својих граница?  Или да поврате своје историјске територије, које су неком чудном политичком алхемијом без изгубљеног рата завршиле изван руских граница? Све су то, у принципу, легитимни мотиви (и мени, лично, већином уверљиви), али су формално врло разнородни и неједнако медијски и међународноправно брањиви. А Москва их је наизменице потезала, не стајући довољно чврсто ни иза једног.

Многи ће рећи: „Ма, пусти сада меку моћ. Овај сукоб ће разрешити `тврда` моћ, то јест, биће одлучен на бојном пољу”. И то је генерално тачно. Али уз један важан додатак. „Бојно поље” је данас много шири појам од украјинске (тачније, „новорусијске”) равнице и приморја. Поприште је читав свет – а нарочито главе, мозак, ТВ, мобилни телефони и свест људи –  укључујући ту и оне који се налазе на линији фронта, као и оне који о догађајима на фронту одлучују. А ту је, чини се, на руској страни доста шкрипало.

На срећу – мада је, опет, доста проблематично то звати „срећом” – западна реакција је била тако неконтролисана, брутална и острашћена, из глобалистичких центара политичке и медијске моћи тако је покуљала стара, готово расистичка мржња и русофобија, да су њене манифестације у смислу освешћивања руског јавног мњења биле много речитије и убедљивије од традиционално трапаве и траљаве режимске пропаганде.

Да. Ово, у суштини, јесте рат Запада, тачније, САД и Британије (и њихових више или мање вољних савезника и сателита) против Русије, са циљем њеног брисања као релевантног фактора са геополитичке карте света. Руски стратези и политичари ту, заправо, не претерују и не греше много. Али је питање у коликој су мери у то успели да увере сопствене грађане и војнике.

Историјске аналогије су увек условне и само делимично адекватне. Али мене ова ситуација подсећа на стање из последње фазе Пунских ратова, када Рим суседе Картагине непрестано хушка на провокације да би се онда појавио као њихов заштитник – а заправо у намери да коначно дотуче великог противника. Или, ако вам је то сувише далеко, има доста сличности и са ратом у бившој СФРЈ и тадашњом позицијом Србије. С тим да су, објективно гледано, Србија и Милошевић били у још горем положају од Русије данас – без атомске бомбе и било каквог савезника.

Можда ће се испоставити да је Путин са овом интервенцијом, заправо, превише закаснио? И да је, све чекајући повољан тренутак, можда улетео у унапред припремљену западну ступицу, у којој напросто више није било добрих опција. Наиме, могао је или да и даље трпи и гледа како се Украјина интензивно НАТО-изује и претвара у „анти-Русију” (а тај процес је био већ далеко одмакао), или да покуша да ствар пресече једном високоризичном интервенцијом, за коју, чини се, његов народ ни његова војска нису били довољно – пре свега, ментално – спремни.

Да ли ја то хоћу да кажем да Русија у овом сукобу тренутно стоји лоше? Да. Али тако је са Русима. Деловали су врло лоше и у време унеколико сличног Финског рата 1940. мучећи се месецима са жилавом финским отпором. А да и не говоримо колико су тек „лоше” – и неупоредиво горе – стајали у јесен-зиму 1941. У рату, као и у спорту, памти се само коначни резултат. А лов на руског медведа је увек био крајње ризичан подухват.

Наравно, увек постоји нада да ствари неће баш кренути тим најгорим путем ескалације, да ће на свим странама „превладати гласови разума” итд. Али, поштено говорећи, да су ти гласови разума – а није да их нема – били довољно јаки до овог рата не би ни дошло. А поготово је мало вероватно да ће ти гласови сада напрасно ојачати, усред разарања, проливене крви и узајамних оптужби, када је улог са свих страна вишеструко повећан у односу на почетно стање. И када главни ратни профитер не учествује директно у сукобу, већ само са стране долива уље (и оружје) на ватру, а непосредни ратни актери – и закрвљена браћа – стоје на самој ивици да морају или победити по сваку цену, или нестати са историјске позорнице.

И зато је више него основано страховање да ће ова криза потрајати, и да јој крај са сигурношћу не виде чак ни они који су је створили и закували. И то је, заправо, и једино што се у овом тренутку може поуздано рећи. Тачније, то је једна од две ствари. А друга је да, веровали или не, може бити још и много, много гора.

Бивши народни посланик и главни уредник НСПМ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

сељак
Волео бих да ми неко наведе где је то, неко од Руских челника изјавио, да ће овај рат бити ,,блиц-криг,,. Стално се манипулише тим изразом, вероватно у жељи да покажу некакав Руски неуспех. Успех је и то што свет никада више неће бити исти, али никада. О територији Украјкне да не причам.
LaCosta
Lako je biti generalom posle bitke, g. Vukadinovic. Rusi su imali plan da sa relativno malim snagama i mirnim putem zauzmu Harkov i Kijev i da na vlast dovedu Janukovica. To je zamisljeno vise kao neka vrsta policijske akcije nego vojna kampanja. Neko je podbacio ili prevario i plan je propao. Ukrajina ima (imala je) respektabilnu armiju i naneli su velike gubitke Rusima u prvoj fazi dok su se ovi kretali putevima i zahvaljujuci velikoj kolicini protivtenkovskih lansera i dronovima.
Dejan Mihajlovic
Puno reci. Malo istine. Istina je samo jedna: KGB spijun Putin je napao suverenu zemlju i odgovoran je za smrt hiljada nevinih. Nadam se da ce poziveti dovljno dugo da zavrsi u Haag-u...
specijalna vojna operacija
Autor suvise "cita izmedju redova" a ne analizira ono sto Putin javno govori unazad 5 godina tj da Ukrajina ne moze u nato i EU. U tom smislu Putin je vec ostvario svoj glavni cilj, nato i eu mogu da se oproste od UKR (polurazorenu i u permanantnom ratnom stanju niko je i nece uzeti) a dodatno povezao je Krim kopnom sa Rusijom i drzi istocne Ruske enkalave plus pukotine rastu u jedinstvu sankcija zapada (jos dugo zavisnom od ruskog gasa) a bauk nemoci SAD pred nuklearnim oruzjem se siri svetom
bauk nemoći
Turska će kroz desetak godina postati nuklearna sila pa će se Srbi usiljeno i kiselo smeškati u pravcu Bosfora...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.