Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Књижевна пловидба Дунавом

Француски писац Емануел Рубен представља у Новом Саду, на тродневној промоцији, своју путописну књигу „Уз Дунав”, чији највећи део је написао док је боравио у овом граду
Емануел Рубен приликом своје бициклистичке одисеје дуж Дунава (Фото: Академска књига)

Анђело је на свом коњу сањао о Италији, женама и дињама, ја на свом бициклу сањам о Београду, женама и лубеницама, само ми фали чашица ракије да све то залијем, пише француски писац Емануел Рубен у својој путописној књизи „Уз Дунав”, бициклистичкој одисеји кроз Европу дуж ове реке, у којој нас води кроз историју и културу народа који живе на том простору. Путовање које је трајало 48 дана почео је Украјини, а завршио га у Немачкој, док је највећи део књиге написао док је боравио у Новом Саду, због чега се у њој овај град помиње чак 65 пута.

Књига је недавно објављена и код нас у издању „Академске књиге” у преводу Мелите Лого Милутиновић и не чуди што ће своју тродневну промоцију имати управо у Новом Саду, која почиње данас од 17 сати, када ће аутор потписивати књиге на штанду Француског института, на Тргу слободе, у оквиру обележавања Дана Европе. Наставља се сутра (у Културној станици „Свилара” од 18 сати) и прекосутра (у књижари „Bulevar books” од 17 сати), када ће аутор говорити о утисцима, пределима и људима од Украјине, преко Молдавије, Румуније, Бугарске, Србије, Хрватске, Мађарске, Словачке, Аустрије, до изворишта Дунава у Немачкој. У разговору у „Свилари” уз аутора ће учествовати и Бора Бабић, Павле Секеруш, Владимир Маринковић и Мелита Лого Милутиновић, а у књижари „Bulevar books” говориће Мелита Лого Милутиновић и аутор, док ће модератор на обе промоције бити Владимир Гвозден. Промоцију организује Академска књига у сарадњи с Француским институтом, а у оквиру „Молијерових дана” и програмског лука „Будућност Европе” у склопу програма „Нови Сад 2022 – Европска престоница културе”.

Писана бритким језиком, књига „Уз Дунав” пуна је аутентичних запажања и стога не чуди што је добила четири награде: „Никола Бувије” (2019), „Америго Веспучи” (2019), Велику награду „Спорт и књижевност” (2019) и Награду „Амик” Француске академије (2020).

У бројним интервјуима Емануел Рубен је истицао да су му најупечатљивији сусрети били, на пример, са украјинском баком која је хтела да јој се послужи пиво за пивом и која зна како је било у Одеси, с румунским капетаном који је личио на Хуга Прата или са бившим бугарским металургом који је псовао Горбачова да би сумирао ситуацију у својој земљи.

Међу незаборавне сусрете убраја и Српкињу коју је срео управо на путу према Смедереву, док је на врелини жудео да се домогне неке лубенице и коју је у књизи описао као „сјајну зеленооку шездесетогодишњакињу, која је у цветној хаљини и кожним сандалама возила стари розе бициш с тешком гајбом привезаном за пртљажник, два огромна цегера окачена о управљач и ашовом заглављеним у рам”. Хтео је да јој олакша, али одбила је, пише Рубен и додаје: „Неки добричина претекао нас је у свом ауту, па је отворио прозор и понудио да јој сву ту робу тегли у гепеку. Светлана се изнервирала и послала га дођавола, пробијајући себи пут на испумпаним гумама: с ратом и ембаргом српске жене научиле су да живе без мушкараца.”

Имао је Рубен још много занимљивих сусрета на путу кроз Србију. На кеју у Кладову застао је код Чиче, који се прогласио краљем рибље чорбе, у његовој биртији „Натура” гост чека на услугу, али се не жали „кад види како у тучаном лонцу пристиже гргеч...” У Доњем Милановцу, „где лепи таласи сребрнастих креста скакућу по површини велике реке претворене у језеро”, пајтао се с једном француско-српском породицом, а у селу Винци је открио тосканску питомост и оценио да је тај предео најпитомији, најидиличнији, највише италијански у целој Србији...

У Текији му се у рано јутро, док је са терасе покушавао да види Аду Кале, острво којег више нема, учинило да осећа мирис турске кафе, дувана и ратлука, али је онда схватио да то баба Јованка спрема доручак „пушећи пљугу”. А кад му је донела турску кафу и отворила кутију ратлука, уз благи мирис шећера и руже, видео је читав свој истанбулски живот: „Гледам одавде, Дунав није језеро, чак ни фјорд, него други Босфор, и јесте да смо у потопу због бране изгубили Аду Кале, али добили смо нови Босфор...”

Емануел Рубен је рођен у Лиону, граду на ушћу, и сматра да љубав према двема рекама уместо једној ослобађа човека глупе догме верности. Стога је, пише у књизи, ушће Саве у Дунав било прво место на које одлази по приспећу у Београд, једва чекајући да види „прождрљиву реку како гута своју притоку”. И додаје: „Тачно изнад ушћа, на калемегданској стени, уздиже се стуб подигнут у славу победе... на врху споменика је мишићави бронзани анђео који нам безобразно показује задњицу, две бронзане полулопте, веома чврсте и добро избочене, рекло би се да је и он вртео педале двадесет три дана и прешао скоро две хиљаде километара не би ли стигао овамо, попео се уз калемегдански брег и слетео на камени стуб, ту сад у десној руци држи мач, у левој сокола, гледа како се мешају тамне воде Саве и светле воде Дунава, и можда размишља о сили која гони те две реке да се спаре како би тако сједињене текле, као што је певао Виктор Иго, са Запада на Исток.”

​Правац Корзика

Осим Емануелa Рубенa, на књижевну манифестацију „Молијерови дани”, коју организује Француски институт у Србији, стижу и Жером Ферари, Пјер Асулин, Франк Буис и Натали Коен. Већ сутра у Београду почиње програм „Правац Корзика”, у оквиру кога ће прво бити представљена књига „Срби на Корзици” Зорана Радовановића у РТС клубу од 17 сати, а од 18 часова на истом месту корзикански писац и филозоф Жером Ферари представиће своје романе „Принцип” и „По свом лику”. Ферари ће своје романе представити и у Новом Саду прекосутра од 18 сати у књижари „Bulevar books”. Франк Буис ће свој роман „Ничије жене син” представити 17. маја у Београду, 18. маја у Нишу и 19. у Новом Саду. Пјер Асулин, писац и члан Академије „Гонкур”, учествоваће с Натали Коен у разговору о Сефардима, Шпанији, прогону Јевреја 26. маја у Јеврејском културном центру од 18 сати. „Молијерови дани” ће се завршити 27. маја проглашењем Гонкурове награде студената Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.