Какву кафу пијемо

У првомајском броју „Политикиног” Магазина штампан је прилог о путу у Анкару. У наслову се крупним словима спомиње турска кафа.

Шта је турска кафа? То очито није само она кафа која се кува у Турској, јер се и код нас упорно користи тај назив.

Пре четрдесет година радио сам у Немачкој. Аутобус с нашим гастарбајтерима увек би се заустављао на једном паркиралишту у Аустрији где су се продавала велика паковања кафе. Та кафа, која нама одговара, није могла да се нађе у Немачкој. У Минхену је постојала робна кућа за кафу величине сличне робној кући „Митић” у Београду. Нашу кафу нису продавали јер је, како су тврдили, то кафа најгоре класе.

За време боравка у Минхену имао сам џезву и шољице. Једном приликом у некој великој робној кући нашао сам паковање од 200 грама кафе на којој је била слика Туркиње и писало је „турска кафа”. Тај сам, помислио сам весело. Купио сам и скувао ту кафу – била је лоша. Онда сам прочитао упутство: кафа се сипа у хладну воду, загрева... И била је одлична. Судећи по томе, ми не пијемо турску кафу. У Сарајеву кафу данас зову босанска. Наши неки носталгичари упорно је зову турска. Било би добро да се неко озбиљан позабави овим питањем.

Његослав Вукотић,
Панчево