Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Долар више не оптерећује српски јавни дуг

Када америчка валута јача као што је то сада случај то повећава укупно задужење државе према кредиторима и обрнуто
Фото Пиксабеј

Нову светску финансијску кризу Србија дочекује не само са мањим уделом јавног дуга у бруто домаћем производу, већ и са знатно мањим процентом доларског задужења у укупним државним обавезама према кредиторима. По последњим подацима удео доларског дуга пао је на 10,9 одсто БДП-а, а поређења ради 2016. „зелене новчанице” чиниле су чак 33 одсто.

Министар финансија је пре неколико дана рекао да је изложеност портфолија према долару сведена на 10,9 одсто.

„У протеклом периоду се активно радило на смањењу ризика од утицаја промене курса на јавни дуг, те су се хеџовали кредити (замена ради смањења ризика) у различитим валутама, пре свега у доларима”, казао је Синиша Мали. Зашто је то важно? Па зато што када америчка валута јача повећава се јавни дуг за удео доларског дуга у укупном. И обрнуто када долар слаби смањује се јавни дуг. Тако да он може да расте или пада према односу валута независно од тога да ли постоје нова задужења. Прерачунавање доларског дуга постало је актуелно последњих месеци због јачања америчке валуте. Долар сада вреди 1,05 евра, а пре неколико недеља тај однос је био 1,09.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту наводи да се терет отплате дуга у наредном периоду делом тиче и валутног ризика.

„Светско девизно тржиште у последњих годину дана карактерише изразити пад вредности евра. Уз одређене специфичне факторе који не иду у прилог евру попут рата, геополитичке ситуације, енергетске зависности од Русије, на јачање америчке валуте у односу на евро пресудни утицај имају слабије перформансе ЕУ економије и рестриктивнија монетарна политика ФЕД-а. Све шири јаз у реалним приносима од доларских у односу на евро хартије од вредности управо је упоредив са динамиком курса евро–долар”, напомиње Николић.

Додаје да је тренутно на финансијским тржиштима присутна појачана „осетљивост”. Инвеститоре брину последице привредне динамике у условима када амерички ФЕД почиње да затеже монетарну политику, као и најаве постепеног повећања рестриктивности монетарне политике Европске централне банке (ЕЦБ) која следи највероватније од јула. ЕЦБ сада мора да пооштри монетарну политику како би обуздала инфлацију у позадини много већег јавног дуга, али и притиска на јавну касу. Уколико се политички циљеви ЕУ не промене, предстоји нам период различите фискалне и монетарне политике. Ниске каматне стопе више неће бити подршка посрнулим економијама, објашњава Николић.

Економске политике које воде две економске силе су различите, јер је рецесиони утицај више присутан на европском, него америчком тлу. Очекивања великог броја економиста су да ће привреда еврозоне да има знатно нижи раст него што је било планирано неколико месеци пре руске агресије на Украјину.

С друге стране због раста камата светски капитал ће се селити у САД. Када долар јача према динару скупље је оно што купујемо у доларима, а то су пре свега енергенти. Поскупеће увоз, а појефтиниће наш извоз, постаћемо конкурентнији, али питање је ефекта, јер је наш извоз у САД ипак много мањи у односу на Европу и регион.

У Народној банци сматрају да не треба очекивати знатан непосредан утицај снажења америчке валуте с обзиром на то да је српска економија више везана за евро. Од увођена евра као јединствене валуте почетком 1999. године, односно 2002. кад је уведен и као физички новац, присутна је велика осетљивост курса евра и долара.

У периоду од почетка 2000. до децембра 2002. вредност долара била је благо изнад вредности евра. Најнижа вредност курса евро–долар од 0,83 долара за евро забележена је крајем 2000. године, да би након тога уследило јачање евра до нивоа од 1,6 долара за евро до почетка велике финансијске кризе средином 2008.


 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Sto je veci nerealni rast, to ce biti veci I brzi pad dolara. Uskoro.
Божидар Анђелковић
Учитељица нам је говорила: „У радише свега беше, у штедише још и више." То јесте, али тада се није штедело у еврима.
Старая пластинка
Време је да се доделе нове Нобелове награде за економска постигнућа: наштампаш хиљаде милијарди долара и он ојача?
mile
A sto bi to pa bilo cudno? Ako mozes da ratujes i pobijes ko zna vise koliko ljudi i dobijes Nobela za mir, moze vala i ovo. Moze i Nobela iz oblasti medicine, ipak sve one labaratorije u Ukrajini nisu postojale tek tako
ljuba
Dolar je novčanica koja nema svoje realno pokriće. To postaje jasno i laicima. Raznim mehanizmima i pritiscima, pre svega na EU koja je postala slepi poslušnik SAD u svim segmentima, dolar se pokušava održati kao svetska valuta što neće ići. Koliko će to i dalje trajati, pitanje je veliko. Mislim da će u tome sve više odlučivati zemlje BRIKSA, a sve manje SAD i EU. Jednostavno dolar će, voleli mi to ili ne, gubiti i izgubiti primat u svetu.
Саша
Која је сврха држања Долара када је вредност исте за две године реално опала за 20-30%. Продај то што пре.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.