Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почиње кампања „Нека остане лично”

Грађани нису довољно упознати с правом на заштиту података о личности. – Повереник до сада поднео 42 кривичне пријаве и 216 захтева за покретање прекршајног поступка због повреде права на заштиту података
(Pixabay)

У Србији данас почиње кампања под називом „Нека остане лично”, која ће промовисати право грађана на заштиту података о личности, као и рад институције повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Циљ кампање је да се млади у Србији упозоре на опасности које вребају на друштвеним мрежама.

„Идеја је да наши лични подаци који нису неопходни за остварење неког циља остану заштићени, да се поштује приватност”, поручио је повереник Милан Мариновић, који ће данас у Београду званично представити кампању, заједно са шефом мисије ОЕБС-а у Србији Јаном Братуом.

Истраживање које је спроведено крајем 2020. уз подршку мисије ОЕБС-а показало је да наши грађани нису довољно упознати с правом на заштиту података о личности, да не знају коме могу да се обрате уколико сматрају да су њихови подаци о личности угрожени, као и ко и у којим ситуацијама да обрађује њихове податке. Нису довољно упознати ни са улогом повереника као институције надлежне за заштиту ових права.

– Како бисмо приближили грађанима право на заштиту података о личности и указали на ризике повреде овог права, урадили смо пет ТВ спотова који ће се од 16. маја емитовати на националним и локалним станицама – саопштено је из службе повереника.

„Политика” је затражила податке о томе колико је кривичних и прекршајних поступака до сада покренуто због повреде права на заштиту личних података. Добили смо одговор да су до сада поднете 42 кривичне пријаве и 216 захтева за покретање прекршајног поступка. Повереник има и друге могућности, као што су мере којима се налаже брисање и анонимизовање прикупљених података.

– Од почетка рада повереника до данас изјављене су 2.573 жалбе, односно притужбе, од чега 2.476 од стране грађана. Од почетка примене новог Закона о заштити података о личности, тачније од 21. августа 2019. године, повереник је покренуо укупно 7.349 надзора, од чега су 1.564 покренута по пријави грађана – речено је за наш лист у служби повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Истичу да се не завршава све на решењу повереника, већ овај независни и самостални државни орган има могућност да покрене и прекршајни поступак, а лица на која се подаци односе имају и могућност кривичноправне заштите.

– Повереник је поднео 216 захтева за покретање прекршајног поступка, 42 кривичне пријаве и донео 129 решења којима је изрекао 199 мера за брисање прикупљених података и анонимизовање. У 85 случајева неправилности су отклоњене у одређеном року, у 87 мера је привремено забрањена обрада података о личности – наводе у служби повереника.

Милан Мариновић и шеф мисије ОЕБС-а Јан Брату данас ће, поводом почетка кампање, говорити о значају подизања свести јавности о праву на заштиту података о личности као основном људском праву гарантованом Уставом Републике Србије.

Када је реч о приступу информацијама од јавног значаја, Милан Мариновић је прошле недеље саопштио да су за грађане Србије најзатвореније – полиција и банке. Највише захтева за приступ информацијама од јавног значаја грађани подносе Министарству унутрашњих послова и Министарству финансија.

– У великом проценту они и поступају по захтевима, али опет, немали број захтева остане неудовољен и онда постоји потреба да се изјави жалба поверенику – рекао је Мариновић. С друге стране, како је истакао, прошле године су по захтевима грађана највише поступали Министарство државне управе и локалне самоуправе и Министарство културе и информисања. Та два ресора традиционално спадају у круг органа власти који удовољавају захтевима грађана, навео је Мариновић.

Он је истакао да је институција повереника добила нови механизам за помоћ грађанима, а то је да може да кажњава све оне који не дају информацију, а требало би да је дају. До сада је ово могла да ради само управна инспекција која то често није чинила, па су се грађани обраћали адвокатима за помоћ.

„Сада је повереник добио овлашћење да он подноси захтев и ја вам гарантујем да ћете већ у извештају повереника за ову годину видети колико је то променило слику и колико је повереник поднео захтева”, истакао је Милан Мариновић у изјави за РТС.

Осим тога, од сада ће први пут руководиоци органа власти моћи да буду кажњени због непоступања и игнорисања оних који траже информације, што је теоретски било могуће и раније, али је процедура била прилично компликована. Од сада ће повереник моћи да издаје прекршајни налог за новчани износ од од 30.000 динара.

Милан Мариновић (Фото М. Спасојевић)

То ће бити значајан помак јер су судови за прекршаје већ годинама затрпани великим бројем захтева за покретање поступка због непоступања државних органа и јавних институција по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Како сазнајемо, пред судовима за прекршаје свакодневно се налази огроман број нових захтева невладиних организација које се појављују као оштећена страна због тога што нису добиле тражене информације, а онда се обраћају адвокатима који их заступају пред прекршајним судовима, што знатно увећава трошкове поступка.

Када повереник буде почео да издаје прекршајне налоге, окривљени руководиоци државних органа и јавних институција имаће могућност да у случају признања да су учинили прекршај – плате половину новчане казне из прекршајног налога, у року од осам дана. Тиме се окончава процедура и поступак се неће водити пред судом, осим ако прималац прекршајног налога оспори своју одговорност и затражи да суд покрене поступак.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Za Srbiju neznam ali ovde u Italiji zbog navodne zaštite podataka umesto jednog popunjavamo 4 ili 5 različitih papira i elektronskih upitnika u hitnoj pomoći za svakog pacijenta ! Neki imaju desetak a neki oko pedeset stavki-pitanja od kojih su većina isti ali neki 'ne smeju' biti dostupni svima pa je 'lakše' da se za svaki slučaj-potrebu popunjava 'svoj-SPECIJALNI' papir-fajl !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.