Да ли је борба против инфлације адекватна

Инфлација је све већа, достигла је 9,6 одсто међугодишње, а сва је прилика да јој ту није крај. Субјективни осећај поскупљења много је интензивнији, јер храна неретко кошта 30 па и 50 одсто више него пре две године, на пример. Народна банка Србије (НБС) почела је борбу против инфлације повећањем референтне каматне стопе. Ова камата је основни инструмент монетарне политике у режиму циљања инфлације. Централна банка је у два наврата, у марту и априлу, повећала поменуту камату за по пола процента и сада износи два одсто. Намеће се питање да ли је све то адекватно у условима када нас инфлација „гази”. Банкари кажу да је повећање референтне камате било очекивано због раста инфлације и да то прави контраефекат тиме што новац поскупљује, а самим тим и тражња за кредитима се смањује.

Војислав Лазаревић, председник Извршног одбора Адико банке, наводи да мора да се иде корак по корак и да се виде ефекти мера.

„Када је Народна банка спуштала референтну камату чинила је то опрезно. Сада тако и повећава. Мислим да је инфлaција достигла неки максимум, засићење и да ће да опада из простог разлога зато што се пореди са прошлом годином. Почела је да расте од средине 2021. и сада ће сваки месец доносити опадање. Не би ваљало да повећање референтне камате буде нагло и велико, јер би то негативно утицало на економију”, напомиње Лазаревић.

Ова банка одобрава динарске зајмове са фиксном каматом, тако да њихове клијенте повећање референтне камате за већ одобрене зајмове неће погодити, али ће вероватно утицати на увећање будућих камата. Повећање могу да очекују они који су уговорили зајмове са променљивом каматом. Иначе, после повећања референтне камате за 0,5 одсто у марту зајмови становништву су поскупели за 0,2 процента, показују подаци НБС-а.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да НБС користи инструменте које има.

„Углавном када се повећава референтна камата реч је о борби против инфлације тражње, покушава се да се охлади тржиште и привреда која се агрегатно прегрејала. Сада су узрочници инфлације на страни трошкова, јер је узрок за раст цена глобална енергетска криза и то се манифестује кроз трошкове које привреда има и који расту. Питање је колико ће повећање референтне камате допринети паду инфлације, али другог инструмента нема. Допринеће донекле, јер то је инструмент који даје сигнал да новац поскупљује и да задуживање постаје отежано”, сматра Грубишић.

Предвиђа да ће централна банка наставити да повећава референтну стопу и то неколико пута за по пола процента. Мисли да ће на крају године она бити на нивоу од два до 2,5 одсто што је и прогноза за САД, а ми пратимо шта раде велике централне банке. Додаје да ће после потеза НБС благо поскупети динарски кредити. Колико, зависиће од пословне политике банке, јер оне имају простор да не одреагују у пуној мери да све превале на потрошаче и да смање мало своју маржу. То ће зависити од ризика који банке процењују.

Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић за Танјуг је рекао да је ново подизање референтне каматне стопе адекватан одговор НБС на инфлаторна очекивања и да се нада да ће средњорочно дати резултате у смислу обуздавања инфлације, односно смањења инфлаторних очекивања.

„Један од начина да учините да се инфлација у средњорочном периоду врати у нормалне оквире је да новац буде скупљи, како би се обуздала инфлација”, навео је он. Додао је да се ова мера неће одразити на оне који имају готовинске кредите са фиксном каматном стопом, док они који имају варијабилну каматну стопу могу да очекују у наредном периоду, али не по аутоматизму, да им се незнатно коригује месечна рата. Напоменуо је да цео банкарски сектор гледа шта ће урадити Европска централна банка која је заказала састанак 9. јуна.

„Може доћи до благе корекције еурибора, који је последњих седам до десет година у минусу. Политика јефтиног новца је завршена”, казао је он.