Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли је борба против инфлације адекватна

Стручњаци кажу да би знатно повећање референтне камате негативно утицало на економију
(Фото А. Васиљевић)

Инфлација је све већа, достигла је 9,6 одсто међугодишње, а сва је прилика да јој ту није крај. Субјективни осећај поскупљења много је интензивнији, јер храна неретко кошта 30 па и 50 одсто више него пре две године, на пример. Народна банка Србије (НБС) почела је борбу против инфлације повећањем референтне каматне стопе. Ова камата је основни инструмент монетарне политике у режиму циљања инфлације. Централна банка је у два наврата, у марту и априлу, повећала поменуту камату за по пола процента и сада износи два одсто. Намеће се питање да ли је све то адекватно у условима када нас инфлација „гази”. Банкари кажу да је повећање референтне камате било очекивано због раста инфлације и да то прави контраефекат тиме што новац поскупљује, а самим тим и тражња за кредитима се смањује.

Војислав Лазаревић, председник Извршног одбора Адико банке, наводи да мора да се иде корак по корак и да се виде ефекти мера.

„Када је Народна банка спуштала референтну камату чинила је то опрезно. Сада тако и повећава. Мислим да је инфлaција достигла неки максимум, засићење и да ће да опада из простог разлога зато што се пореди са прошлом годином. Почела је да расте од средине 2021. и сада ће сваки месец доносити опадање. Не би ваљало да повећање референтне камате буде нагло и велико, јер би то негативно утицало на економију”, напомиње Лазаревић.

Ова банка одобрава динарске зајмове са фиксном каматом, тако да њихове клијенте повећање референтне камате за већ одобрене зајмове неће погодити, али ће вероватно утицати на увећање будућих камата. Повећање могу да очекују они који су уговорили зајмове са променљивом каматом. Иначе, после повећања референтне камате за 0,5 одсто у марту зајмови становништву су поскупели за 0,2 процента, показују подаци НБС-а.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да НБС користи инструменте које има.

„Углавном када се повећава референтна камата реч је о борби против инфлације тражње, покушава се да се охлади тржиште и привреда која се агрегатно прегрејала. Сада су узрочници инфлације на страни трошкова, јер је узрок за раст цена глобална енергетска криза и то се манифестује кроз трошкове које привреда има и који расту. Питање је колико ће повећање референтне камате допринети паду инфлације, али другог инструмента нема. Допринеће донекле, јер то је инструмент који даје сигнал да новац поскупљује и да задуживање постаје отежано”, сматра Грубишић.

Предвиђа да ће централна банка наставити да повећава референтну стопу и то неколико пута за по пола процента. Мисли да ће на крају године она бити на нивоу од два до 2,5 одсто што је и прогноза за САД, а ми пратимо шта раде велике централне банке. Додаје да ће после потеза НБС благо поскупети динарски кредити. Колико, зависиће од пословне политике банке, јер оне имају простор да не одреагују у пуној мери да све превале на потрошаче и да смање мало своју маржу. То ће зависити од ризика који банке процењују.

Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић за Танјуг је рекао да је ново подизање референтне каматне стопе адекватан одговор НБС на инфлаторна очекивања и да се нада да ће средњорочно дати резултате у смислу обуздавања инфлације, односно смањења инфлаторних очекивања.

„Један од начина да учините да се инфлација у средњорочном периоду врати у нормалне оквире је да новац буде скупљи, како би се обуздала инфлација”, навео је он. Додао је да се ова мера неће одразити на оне који имају готовинске кредите са фиксном каматном стопом, док они који имају варијабилну каматну стопу могу да очекују у наредном периоду, али не по аутоматизму, да им се незнатно коригује месечна рата. Напоменуо је да цео банкарски сектор гледа шта ће урадити Европска централна банка која је заказала састанак 9. јуна.

„Може доћи до благе корекције еурибора, који је последњих седам до десет година у минусу. Политика јефтиног новца је завршена”, казао је он.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Trifun
Uzroci novog inflatornog talasa u Srbiji su,uglavnom,eksterni: 1.Korona kriza i stampanje enormne kolicine dolara i eura. SAD i EU su svoju inflaciju rasporedili na ceo svet,koristeci status dolara i eura kao svetskih valuta,..2. Rat u Ukrajini,koji je doveo do povecanja cene energenata,hrane i sirovina..Inflacija u Srbiji je na niou inflacije u SAD,kao i EU i u zemljama u okruzenju,sa kojima Srbija ima najvecu ekonomsku yazmenu..Na eksterne inflatorne faktore ,Srbija ne moze da utice..
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Када Жути људи напоје коње на Морави, почеће да обрачунавају камату, па главницу, па камату на камату... Немојте ни случајно да објавите ово: ипак, бити на "линији", велики је капитал!
Hajduk Veljko
Inflacija sve veca. Dinar sve jaci.
Саша
Инфлација је пријатељ државе када нема лове али то је врста незваничног пореза. Еуфемизам "борба против" је зато врло лукав начин извртања логике и стварности што је принцип деловања појма "ђаво". Размислите о томе.
dusan1
Nadam se da će mnogi koji pročitaju komentar i razumeti smisao . Za one kao što sam ja eto prosto Kad država nebi štampala pare nebi bilo ni inflacije . Samo što onda nebi imala čime da plati policiju da je čuva nego bi morali da zavode harač kao Turci jer PDV na goli život ne postoji !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.