Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како су студенти обликовали зграду А Генералштаба

Победнички рад анкетног конкурса за идејно архитектонско-урбанистичко решење реконструкције комплекса у Кнеза Милоша оштећеног у НАТО бомбардовању 1999.

Илија Срдановић, Алекса Богдановић и Алекса Рашић, студенти мастер студија Архитектонског факултета, освојили су прву награду на јуче окончаном анкетном конкурсу за идејно архитектонско-урбанистичко решење реконструкције зграда Генералштаба оштећених у НАТО агресији 1999. године. Рад овог тима, према оцени седмочланог жирија, био је најбољи у конкуренцији 20 решења која су учествовала у двостепеном студентском такмичењу. Жири са проф. Владимиром Лојаницом, деканом Архитектонског факултета, на челу доделио је другу (Маријана Гајић, Сара Сандић и Милан Ристић) и трећу (Богдан Ђокић, Марта Комљеновић и Исидора Милојевић) награду и четири рада похвалио.

Реконструкција зграде А комплекса у Улици кнеза Милоша, мањег објекта без куле, са отвореним јавним површинама које јој припадају била је главна тема конкурса, док се за објекат Б могао дати предлог будуће намене у складу са визијом развоја те просторне целине с тим што здање са кулом чији је улазни павиљон пре неколико година потпуно уклоњен није било обухваћено овим такмичењем.

Резултати конкурса биће јавно промовисани – сви радови представљени на изложби у оквиру манифестације БИНА и презентовани у каталогу конкурса.

Ово надметање само је један у низу догађаја којим ће Архитектонски факултет у Београду и Српска академија наука и уметности (САНУ) обележити 125 година од рођења Николе Добровића, једне од најзначајнијих личности српске и југословенске архитектуре, некадашњег декана Архитектонског факултета у Београду и првог урбанисте Београда. Комплекс Генералштаба у Кнеза Милоша једино је изведено Добровићево дело у Србији, а о судбини овог споменика културе полемише се двадесетак година, али без решења за тај јединствени архитектонско-урбанистички проблем.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

estetika ružnog
Stara zgrada bila je od crvene cigle, topla, ovo sad je ružno i hladno i ne odgovara drugom delu.
Milos
Pa bas da je stara zgrada bila topla od cigle i nije. Cigla deluje sumorno, depresivno i nezavrseno. Nekako je strcala tu i po dizajnu, obliku, svrsi, svemu. Totalni promasaj. Tek ovako razrusena ruzi i nema nikakvog smisla. Sve ce biti bolje od toga kako je bilo i kako je sada. U svakom slucaju, dobro je da je sredjuju.
sivilo i belilo
uporno se brane ružne gradjevine i depresivne fasade. Svi ti kad odu u inostranstvo oduševe se lepotom arhitekture i toplinom boja. Samo uporno nameću Beogradu ružnoću i depresivni kolorit. Zašto?
Kiki
Niko Beogradu nista ne namece. Beograd je Beograd i takav je kakav je i svi stranci kada dodju oduseve se. Nista mu ne fali. U svakom slucaju Beograd i Srbija u celini se sredjuju i grade, svidelo se to nelome ili ne. Beograd posebno, radi se na sve strane, kranovi, fasade, novi putevi i naselja. Ogromna razlika od pre recimo nekih deset-petnaest godina. Sigurno nije ruzni i depresivni kolorit. Na kraju krajeva svugde u svetu po velikim gradovima imas sredjenije celine i obrnuto...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.