Саднице на ломачи

Ваљево – Хоће ли после пуних пет година доказивања да је преварен, скупих потуцања по судовима и јалових дијалога са администрацијом Министарства за пољопривреду, Владан Миловановић (47), воћар из ваљевског села Балиновића, коначно надокнадити штету од 260.000 евра коју је претрпео због куповине 10.000 заражених садница америчке сорте „тјуламен“ које је требало да узгаја у савременим пластеницима? Коначно, хоће ли изаћи на видело ко је и због чега прикривао мутне работе које су годинама буквално уништавале најрепрезентативнију српску воћку – малину?

Пољопривредник Владан Миловановић, који је храбро и упорно ушао у тражење одговора на ова питања, саопштио нам је охрабрујуће вести.Захваљујући, како каже, и писању нашег листа, овај проблем успео је да „пробије“ тапацирана врата стручних служби и администрације у Министарству за пољопривреду.Ојађени ваљевски воћар наметнуо је да кроз такозвану интерну контролу утврде: како је могло да се догоди да сорта малине која је регистрована 2004. године буде пуштена у промет две године раније. И, наравно, која служба, инспекција, појединац или група је таквој незаконитој радњи „прогледала” кроз прсте.

– Министарство за пољопривреду коначно је показало вољу да по питању овог проблема учини нешто.Њихова љубазност ишла је дотле да су ми понудили новчану помоћ из фонда намењеног за воћаре који су имали невоља са зараженим садницама.Ја сам им се на томе захвалио и казао да ће права помоћ бити ако утврде истину о злоупотреби службене дужности, службеног положаја и корупцији у самом Министарству, поводом ове појаве.На тај начин би се постигло да се спречи прикривање оваквих случајева, да прави кривци, чија сам им имена и презимена дао, надокнаде штету и мени и буџету.И коначно да, самим тим, људи који „сеју смрт“ у српском воћарству више не добијају помоћ од оних који треба да их спречавају у томе – каже Миловановић.

Ваљевски узгајивач додаје да је још у време док је на челу Министарства био Слободан Милосављевић наређено да се утврде наводи које је у јавности износио на рачун трговаца зараженим садницама.И из новог кабинета му је потврђено да је контрола извршена и да се до писања и обелодањивања коначне верзије извештаја проверавају одређене појединости.

Иначе, Владан Миловановић је 2002. године на пола хектара на отвореном и под пластеницима површине 1.600 квадрата засадио 10.000 младица малине америчке сорте „тјуламен“ које је купио у расаднику свог ментора у овом послу Милољуба Станисављевића из Чачка.Врло брзо се испоставило да су саднице биле заражене раком корена.

О свему је обавестио надлежне службе Министарства, које су муњевито донеле решење да саднице почупа и запали, што је он и учинио. Након тога свако је пошао на своју страну.Владану није преостало ништа друго него да потражи задовољење на суду за који је у међувремену прибавио бројну документацију о превари, односно куповини садница које нису званично регистроване и уз све то су биле заражене.

Међутим, редовни суд у Чачкуније уважио његове аргументе и ослободио је кривице туженог Станисављевића.То су касније потврдили и другостепени судови.Владан Миловановић ће бити упамћен и као први српски пољопривредник који је поводом овог догађаја поднео тужбу Специјалном суду за организовани криминал против, како је навео, „сељачке мафије“. Изузев медијске пажње, ни то пресавијање табака није му ништа помогло:

– Једино се уздам у извештај интерне контроле коју је спровело Министарство за пољопривреду.Ако буду потврдили само део мојих навода о незаконитим радњама са увозом и прометом садног материјала, спасићу од пропасти себе и своју породицу.Исто тако, Министарство ће коначно потврдити да је сервис свих пољопривредника, што значи да ћепочети да гаси изузетно велики број ломача на којима преварени српски воћари спаљују свој иметак, егзистенцију и даљи опстанак.