Појашњење информација о КиМ

С пажњом са прочитао текст новинара Бошка Јакшића „Деценије мрцварења” („Политика”, 27. мај), у којем се анализирају бројни проблеми с којима се Србија суочава, пре свега, кад је реч о питању Косова и Метохије, чије решавање је од кључног значаја за нашу државу. Иако бих могао да се сложим с многим закључцима у тексту, сматрам се да су бар у два случаја изнете тврдње које нису сасвим тачне.

Најпре, износи се да наше власти верују да је резолуција Савета безбедности УН (СБ) непроменљива и да је због тога у наш Устав уграђено да је Косово и Метохија део Србије. Раније донете резолуције СБ могуће је мењати усвајањем нових резолуција и то није спорно. Али у случају Резолуције 1244, усвојене 1999, позивом на главу 7 Повеље (што имплицира обавезност), то се, за сада, није десило, јер о томе нема сагласности (бар две сталне чланице СБ). Једино ако се не мисли да обавезујуће резолуције СБ могу да се мењају једностраним актима и политиком „свршеног чина”. Све док је на снази ова резолуција, којом су све државе чланице, поред осталог, поново потврдиле своју приврженост суверенитету и територијалном интегритету СРЈ, Србија као међународно правни континуитет СРЈ, има иза себе снажне правне аргументе да тврди да је Косово и Метохија део Србије. Томе у прилог иде и резолуција Генералне скупштине УН (ГС) 55/12 од 2000, којом је СРЈ примљена у чланство као суверена држава без икаквог ограничења у погледу њене територијалне целовитости. Ова ситуација могла би да буде промењена само уколико једног дана буде усвојена нова резолуција СБ којом би се заменила постојећа Резолуција 1244.

У чланку се даље наводи да „уколико уђе у Савет Европе, Косово је на корак од чланства у УН, које Русија може да блокира у СБ, али тешко у ГС, где ће се САД и ЕУ потрудити да обезбеде довољну већину”. Ова тврдња да би уласком у Савет Европе Косово могло да буде на корак од чланства у УН је сасвим произвољна јер није заснована на одредбама Повеље. У чл. 4 ст. 2 Повеље наводи се да се пријем државе у чланство УН спроводи на основу одлуке ГС по препоруци СБ (која мора да буде позитивна, што значи да ниједан од сталних чланова не сме да стави вето). Ако не дође до позитивне препоруке СБ, неће бити ни до одлучивања у ГС, већ ће СБ само обавестити ГС о разлозима због којих није дата позитивна препорука за пријем.

Братислав Ђорђевић,
амбасадор у пензији, Нови Београд