Трка коридора

Најкраћа друмска веза између Европе и Босфора – капије Азије води преко Србије. Најкраћа, али да ли и најбржа? Ако тако не буде 2010. године имаћемо озбиљан разлог за бригу.

Румунија и Бугарска тада треба да заврше мост преко Дунава, измећу Видина и Калафата, а тиме и да повежу Коридор четири, који би, према проценама Управе царина и Привредне коморе, могао да преузме чак и до три четвртине транзитног саобраћаја кроз Србију. У том случају, наша земља ће од наплата путарина страним камионима, уместо прошлогодишњих 180 милиона, приходовати само 45 милиона евра.

Шта Србија може и мора да уради како би задржала стране шлепере који у нашем бруто друштвеном производу учествују са 12,5 процената?

Србија мора да заврши Коридор десет. То подразумева изградњу недостајућих деоница: другу траку аутопута од Хоргоша до Београда, 80 километара аутопута од Ниша до Бугарске и још 72 километра аутопута од Лесковца до Македоније.

Паралелно с тим радовима, српска полиција и царина би требало да модернизују и убрзају свој рад. Неопходно је скратити задржавања на границама, која у летњим месецима могу трајати и по више часова – у суботу увече, на граничном прелазу Батровци, код Шида, на улазак у Хрватску чекало се четири и по сата.

Проходније границе изузетно су важне, јер су на Коридору четири, од када су Мађарска, Румунија и Бугарска ушле у Европску унију, од осам граничних прелаза, остала само два – између Бугарске и Румуније. Србија није била те среће, тако да возач камиона који одлучи да из Турске, преко Коридора десет, стигне у Аустрију границу прелази четири пута, на осам граничних прелаза – између Турске и Бугарске, потом Бугарске и Србије, Србије и Хрватске и на крају Хрватске и Словеније, где поново улази у ЕУ. 

Још један и те како значајан проблем транзита кроз нашу земљу јесте високе цене путарина. Путарина се у Србији обрачунава према пређеним километрима, док се у Мађарској, Румунији и Бугарској наплаћују вињете. Вињета за камион са приколицом у Мађарској стаје 22, Румунији 55 а Бугарској 42 евра. Истовремено, један пролазак шлепера од Хоргоша до Ниша стаје 137,31 а до Лесковца 160,73 евра. Возач камиона тим трошковима придодаје још и вињете у Бугарској и Мађарској, или путарину у Хрватској, ако иде у правцу Словеније.

Ништа мањи проблем нису ни редовне гужве у Београду, на мосту „Газела”, којим пролази путања Коридора десет. Дуги застоји просто захтевају завршетак обилазнице око Београда.

Има и других проблема, попут скупог горива због домаће акцизе, али није све баш тако црно. Најважније је да је Србија, после више година изгубљених у натезању о концесији аутопута Хоргош–Пожега, поново увидела да је Коридор десет неупоредиво важнији од те саобраћајнице. Ако ништа друго, Коридор десет већ доноси новац, о чему сведочи и случај друмске мафије и крадуцкања, како је то рекао претходни министар за инфраструктуру.