Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: НАТАША ЈОВИЋ ТРИВИЋ, мецосопран

На оперској сцени нема младе генерације

У експанзији лоших садржаја важно је деци и младима понудити квалитетна дела, а они ће их препознати
Партитуру „Дечје собе” композитора Миленка Живковића, реконструисали смо и поклонили је Опери Народног позоришта, ФМУ и Музиколошком институту (Фото: лична архива)

Неговању наше музичке традиције и развоју талената допринела је у претходних неколико сезона Наташа Јовић Тривић, мецосопран и првакиња Опере Народног позоришта у Београду. Али не само маестралним ролама у свом фаху већ и као један од оснивача Удружења МОТО (Музичко-оперско-театарска-организација), које после седам година постојања показује да у фокусу има истинске културне вредности. Управо је МОТО био иницијатор и продуцент постављања заборављене, прве српске опере за децу „Дечја соба”, композитора Миленка Живковића (1901–1964), која је премијерно изведена на прошлом 53. Бемусу. Ово извођење је недавно освојило престижну награду „Музика класика” за изузетно уметничко достигнуће у 2021, када је обележено и 120 година рођења композитора Живковића, који је био дописни члан САНУ и професор композиције многим великанима српске музике. О свему што посвећено ради у оквиру овог удружења Наташа Јовић Тривић говори за „Политику”.

– Опера за децу „Дечја соба” композитора Миленка Живковића, на текст Десанке Максимовић је ремек-дело које је чекало 80 година на своју обнову. Опера је изведена у фебруару 1941. године два пута, а због даље познатих околности наредна извођења су прекинута. Партитуру која је изгубљена, а композитор неправедно заборављен, пронашао је маестро Милан Недељковић пре десетак година и препознајући њен значај куцао на врата бројних институција, али је остао без одговора. Данас, после успеха, волимо да се шалимо да је партитура тражила нас. Најважнији циљ Удружења МОТО је едукација деце и младих и приближавање високе уметности широј публици. Са пројектом. „Опера: Паст, Презент, Перфект!”, који радимо под покровитељством „Креативне Европе” и уз велику подршку ЦЕБЕФ-а, успели смо да окупимо сјајан тим и направимо врхунско извођење у ком су учествовале четири генерације уметника. Пре свега подршка наших партнера, сјајног тима Малог позоришта „Душко Радовић”, без којих ништа од овога не би било могуће, били су од непроцењивог значаја. Млади редитељи Наталија Станковић и Матеја Ђедовић, уз менторство фантастичног Бориса Лијешевића направили су драматуршку целину од постојећег материјала и разиграли представу, тако да је најмлађи гледају у једном даху – каже наша саговорница.

Какво је заправо Живковићево дело и како сте доживели награду коју је освојило?

Његова музика је ванвременска и представља не само прве кораке композиторске праксе усмерене на најмлађу публику у Србији у четвртој деценији двадесетог века већ и прави бисер Живковићевог опуса и наше културне баштине. Оркестар састављен од младих и старијих музичара, са маестром Недељковићем, звучао је изузетно. Институт за уметничку игру је окупио сјајне младе играче, на челу са Милом Стијак и Аном Бошковић, младим кореографима, ученице соло певања из класе проф. Маје Ђокић из МШ „Војислав Вучковић”, Вокалну група „Нађи своју звезду”, под управом Снежане Деспотовић, и на крају шест младих оперских певача који играју чланове породице, децу и родитеље. Сви они су изузетан тим. Круна нашег рада је Награда „Музика класика” од стручњака који су препознали квалитет извођења, значај враћања овог дела на сцену, васпитавање нове публике, али и очување наше културне баштине. Партитуру „Дечје собе” Миленка Живковића смо реконструисали и поклонили је Опери Народног позоришта у Београду, ФМУ и Музиколошком институту, јер верујемо да ћемо вратити дела овог композитора на заслужено место.

МОТО се издваја по садржајним програмима, а такви су и концерт и изложба „Чаробнице”. Реците нам нешто више о томе?

Ослушкујемо и препознајемо потребе културне сцене и наше публике. Тако је и са пројектом „Чаробнице” који се ових дана догађа у Културној станици „Еђшег” у Новом Саду, у оквиру програмског лука „Хероине”, под покровитељством Фондације „Нови Сад 2022 ‒ ЕПК”. Он представља живот и стваралаштво наших великих композиторки Лудмиле Фрајт, Љубице Марић и Исидоре Жебељан, које су оставиле неизбрисив траг у српском и светском музичком стваралаштву. Изложба је отворена концертом камерне музике ових композиторки, а до 4. јуна ће посетиоци моћи да је погледају и открију занимљивости о овим великим и свестраним уметницама. Желели бисмо да се овај пројекат прошири и у другим местима у Србији.

Да ли можете издвојити неке догађаје које у наредном периоду МОТО организује?

У оквиру пројекта „Опера: Паст, Презент, Перфект!” радимо много на едукацији и афирмацији младих оперских уметника, у које су поред певача уврштени инструменталисти, композитори, редитељи и диригенти, па ће наредни период бити обележен њиховим концертима. Посебно се радујемо Завршном концерту мастер класа, нашег великог редитеља Јагоша Марковића, 4. јуна у Малом позоришту „Душко Радовић”. Ово је за све нас велика част и непроцењиво богатство, да један велики уметник, са невероватним знањем и енергијом, ради са младим оперским певачима, који никада нису били на сцени. И на крају сезоне обележавамо Светски дан музике 21. јун, у Атријуму Народног музеја, концертом полазника пројекта. Управо почињемо са припремама за Бритнову оперу „Let’s make an opera /Little sweep” известан оперски пандан „Водичу кроз оркестар за младе”, који је Бритн написао са намером да се млади упознају са настајањем оперског дела. Представа је интерактивна, у којој посетиоци и извођачи на сцени заједно праве представу. У експанзији лоших садржаја важно је деци и младима понудити квалитетне садржаје, а они ће их препознати. Зато је одговорност на нама.

С обзиром на то да имате успешну каријеру као оперска уметница, у ком смислу је Удружење МОТО изазов за вас?

Удружење МОТО је настало у тренутку када смо моји пријатељи и ја схватили да у оквиру институција немамо довољно простора за стварање а да имамо довољно знања да пробамо нешто ново. Стање у култури је годинама тешко, а културне институције су у незавидном положају, нових продукција је мало, јер је мало новца и поред одређених помака, вртимо се у круг. За мене је највећи аларм био кад сам схватила да на оперској сцени нема младе генерације. Сматрам да је наша обавеза да помогнемо младима да уче и сазревају, јер је уметност изнад свих нас. Ангажман у МОТО одузима много времена и енергије, али се много и враћа када видите резултате. На репертоару моје матичне куће ће бити, надам се, следеће сезоне представе у којима учествујем, јер смо тек од скоро почели да се враћамо редовном репертоару. Током ове паузе сам певала доста концерата и трудим се да будем у певачкој форми.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bravo
Nataša carica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.