Став према Русији и прозападна политика

Јављам се поводом све чешћих коментара угледних личности и политичких аналитичара о гласању Руске Федерације (РФ) за увођење ужасних санкција почетком деведесетих година прошлог века на предлог САД. Као да је сагласност гора од предлога. Бомбардовање Србије и Црне Горе крајем деведесетих проглашава се оправданом хуманитарном акцијом, а војна акција РФ у Украјини започета 24. фебруара ове године назива се најтежим злочином. Врхунац прозападне политике је забринутост за наше потомство које ће напустити Србију уколико се не поступи по диктату западних земаља.

Износим чињенице које бацају другачије светло на поменуте коментаре:

Руска Федерација се сагласила са санкцијама, али је, захваљујући споразуму српских и руских привредника, Србија користила руски гас и сателитске комуникације. У реципрочној вредности, све што Србија производи извожено је без царине како би се превазишла тадашња тотална блокада платног промета. Могу да документујем да сам радио у фирми која је тако извозила своје производе. Захваљујући добрим резултатима, сви запослени у мојој (друштвеној) фирми, имали су велике зараде и сада уживају натпросечне пензије. Нажалост, досовска коалиција је при освајању власти једнострано укинула наведени уговор, преузимајући обавезу да се плаћања врше девизно.

Земље НАТО-а су нас бомбардовале, а Албанија копнено напала у тренутку кад су Албанци на Космету имали највећу могућу аутономију у свету: уставно право да сваких девет година Албанац буде председник Југославије; факултете, академију и установе уз искључиво коришћење албанског језика.

РФ је предузела војну акцију против Украјине кад је украјинска власт у осмогодишњем бомбардовању проруских делова проузроковала око 14.000 жртава и уставно забранила коришћење матерњег руског језика.

Стављање увоза руског гаса и страних инвестиција у исту раван нема економске оправданости. У свим страним инвестицијама присутне су велике стимулације по радном месту, одлив профита и занемаривање увозног материјала. Поскупљење или недостатак гаса ствара нерентабилну производњу, односно бесмислено је продужење страних инвестиција и довођење нових.

Примери Румуније, Бугарске и Хрватске показују да је трајно исељење становништва порасло после уласка у ЕУ.

Влада Пауновић