Борске руине појеле 100 милиона долара

Бор – На Црном врху код Бора, још пре седам година, закатанчено је градилиште великог туристичког центра "Јелен", након што је у њега до тада уложено 55 милиона долара. Стало се на половини градње, а реч је о пројекту који је имао амбицију да буде узданица и окосница борског и тимочког туризма, али и да помогне већ тада увелико посусталом борском комбинату бакра. Увелико се, почетком 1999, говорило да ће све бити окончано "и пре рока". Да ће огроман комплекс грађевина велелепно засветлети у новогодишњој ноћи на искрају 1999. године и да ће већ у 2000. години царски пословати у великом ланцу "Хајатових" хотела, са најбогатијом туристичком клијентелом.

Али, ништа од хваљеног пројекта који је градио конзорцијум шест наших најмоћнијих јавних предузећа са "Југопетролом" на челу. Ништа, ни после више званичних обећања након октобарских промена 2000. године. Нико ни тада није порицао да је инвестиција реална и перспективна и да је треба наставити – зарад 1.000 људи које је требало запослити, зарад Бора, Србије и српског туризма.

Говорило се и како ће у ту јединствену борску туристичку понуду ући још и хотел "Језеро" на Борском језеру, тамошњи мотел и борски аеродром, као и Спортско-пословни центар "Младост" у Бору (са велелепним халама и отвореним и затвореним пливачким базенима), па мотел у Злоту и Брестовачка бања, са атрактивним обновљеним дворцем кнеза Александра Карађорђевића, и новоподигнути Пословни центар "Капија Бора".

Мртав капитал

Узалуд и велелепни црновршки туристички комплекс, у изградњи, а узалуд и сви остали побројани "пратећи садржаји" амбициозног борског туристичког пројекта. Данас су све те "узданице" мртав капитал, а ако се ништа не предузме – и будуће руине. Упућени кажу да се годишње губи и до милијарду динара, због пропадања изграђеног и неостварене добити. Зато што Црни врх није завршен и што не ради (како је било планирано), зато што већ три године (и зими и лети) не раде хотел "Језеро" на Борском језеру (са око 300 постеља) и мотел "Злотске пећине". И што годинама не ради већ помињани мотел "Металург" на Борском језеру (руиниран до темеља, па обновљен) и аеродром и Спортско-пословни центар "Младост"... А да све то ради било би посла за још 2.000 људи, а Борани би мање страховали од једноличног моноструктурног привређивања заснованог искључиво на производњи и преради бакра.

Ипак, нико не може тачно да каже колика је стварна штета од мртвог борског капитала. Процењује се да је само годишња штета на недовршеном црновршком градилишту већа од 100 милиона динара. Толико штете причине киша, снег, мраз, ветар и лопови. Ови последњи су до голих зидова разградили дворац кнеза Александра Карађорђевића у Брестовачкој бањи, саграђен 1856. године а под заштитом државе од 1949. године. Чак су и темеље поткопали, тражећи злато.

Још мање се може сазнати о кривцима за развлачење мртвог капитала. Не знају се поуздано чак ни његови власници. Извесно је да је капитал борског комбината у свему највише учествовао, изузев у градњи Туристичког центра на Црном врху. Али, и бивши градитељи су увелико немоћни. Они који највише могу да учине – борски комбинат и држава – не чине ништа.

Невоља је у томе што општина сада има све више штете баш од оних од којих тражи помоћ. О томе су за "Политику" ових дана говорили Бранислав Ранкић, председник борске општине (радикал), и његов заменик Драган Жикић (социјалиста). Каква се још помоћ, веле, може добити од комбината, који, почев од 2001, непрекидно (од када је стављен под државну управу) није више борски и који обара производњу и повећава дуговање према општини. Нема више помоћи од гиганта бакра, као некада, има само штете. Тренутно за неплаћене услуге (вода, грејање, смеће) и неуплаћене таксе и доприносе комбинат дугује локалној борској самоуправи више од 380 милиона динара.

Влада се још не изјашњава

Људи из пословодства Комбината бакра понашају се, кажу наши саговорници, као службеници владе. Не интересују их ставови синдиката борске компаније, ставови радника и челника локалне самоуправе. А управо од владе највише зависи судбина туристичког центра на Црном врху: или ће државна јавна предузећа (удружена у конзорцијум) наставити градњу до завршетка, или ће центар отићи у приватизацију, да би га доградио нови власник. Влада о томе упорно ћути.

Има изгледа да ће затворени пливачки базен у велелепном Спортском центру "Младост", који је пре више од две деценије изграђен самодоприносом, ускоро бити у функцији. Донета је општинска одлука да СЦ постане јавна установа и да се издржава из буџета. Базен није радио три сезоне зато што је изнад њега, због лошег одржавања, пропао кров. Потребно је да се уложи између 12 и 22 милиона динара за санацију.

У току су преговори представника општине и Владе Србије да се велелепни мотел у Злоту уступи општини на коришћење, као значајан објекат за будући развој туризма. У преговорима су и челници општине и "Енергопројекта" да београдска фирма уз правичну надокнаду уступи део своје имовине у Пословном центру "Капија Бора" општини Бор. Део простора од укупно 4.000 квадратних метара биће наменски уступљен омладини Бора, део већ припада борском комбинату, а остали део биће понуђен на продају. Ипак, "Капија" и после 10 година од изградње зврји празна, у целости. Када ће преговори са владом и "Енергопројектом" бити завршени – нико не зна. Не зна се ни када ће аеродром почети да ради за потребе туризма и борског комбината. Хотел и мотел на Борском језеру такође су празни и чекају да буде завршена приватизација производних погона борског комбината бакра.