Филмови са маргине

Пројекат „Илегалног биоскопа”, који се однедавно приказује у Магацину у Улици Краљевића Марка 4 у Београду, право је освежење за пасиониране љубитеље филмова, којимa гледање холивудских хитова не представља посебан ужитак. Од јуна, када је програм почео, приказано је преко 20 филмова који својом анархистичком, активистичком, или аутентичном ауторском тематиком одударају од просека и стандарда.

Према речима Марте Попиводе, координатора овог пројекта, програм је настао из потребе за систематичнијим приступом филмовима који у Србији немају биоскопску дистрибуцију. Део програма су и пратеће дебате и предавања. Пројекције су сваке недеље у 18 часова, а улаз је слободан.

– Неке од тих филмова могуће је видети само једном, рецимо на Фестивалу ауторског филма, у мањој мери и на Фесту, док велика већина заувек остаје у домену уског круга људи који прате и размењују ауторске филмове – објашњава Попивода.

До сада су приказани филмови мало познатих аутора попут Криса Маркера, Сатуајита Рауа, Дерек Јарман, Барбара Хамер, Пјера Паола Пазолинија, Рорија Кенедија и многих других.

Марта Попивода каже да је пројекат отворен за све заинтересоване да предложе филмове и организују пројекцију, али са обавезом да о њима говоре, чиме се брише чврста граница између уредника и публике и тиме изводи процес самоедукације. Организацију пројекција и уопште целог „Илегалног биоскопа” на макроплану ради по један од сарадника пројекта „Теорија која хода”, у сменама од по неколико месеци.

Део програма чине и забрањивани филмови, а најистакнутији међу њима је „Сало, или 120 дана Содоме” Пјера Паола Пазолинија, који је у време приказивања забрањен у многим земљама света, а та забрана у некима од њих постоји и данас.

– Наглашавам да је Пазолини убијен у родној Италији, неколико дана пошто је филм јавно приказан. У „Илегалном биоскопу” представили смо и дискутовали о документарном филму о Пазолинијевом убиству под називом „Whoever Says The Truth Shall Die”, где се јасно указује на повезаност профашистичких политичких снага са овим убиством – каже Попивода.

(/slika2)На програму овог биоскопа у августу су филмови, осим „Execution of a Teenage in Iran” из 2004, и „Auf der Strecke” из 2007, „The Devil and Daniel Jonston” (2005), „Персона” Ингмара Бергмана из 1966. и „Фестен” из 1998, аутора Томаса Винтерберга. У првом делу месеца то су новији филмови који нису приказивани у Србији, док су последња два старији филмови познатији широј публици код нас, али очигледно и даље буде интересовање и покрећу важне расправе. Детаљан програм са описима филмова можете наћи на сајту www.tkh-generator.net

– „Илегални биоскоп” ће трајати док год будемо имали прилику за рад у простору Магацина, или неком другом простору. Такође, овај концепт, који је победио на конкурсу Скупштине града и тиме добио могућност да почне са радом, доступан је за даље ширење у другим градовима у Србији и може бити значајан у градовима где се биоскопи гасе или нема више ниједног. Већ смо имали контакте са младим људима који би овакву иницијативу пренели и реализовали у свом граду, каже Попивода.

Пројекат је отворен за све заинтересоване да предложе филмове, под условом да о њима говоре. Пре пројекција су често организована предавања из теорије филма, масовних медија и културе. Добродошле су идеје маргинализованих аутора ауторских, документарних, активистичких, квир, анархистичких, забрањиваних и других тешко доступних филмова.

-----------------------------------------------------------

Теорија која хода

„Теорија која хода”, истраживачка теоријско-уметничка група у оквиру које је покренут програм „Илегални биоскоп”, оформљена је у Београду крајем 2000. године. До 2002. је деловала у оквиру Центра за ново позориште и игру, а од 2002, ТкХ платформа се осамостаљује као ТкХ-центар за теорију и праксу извођачких уметности. Главни домен рада ТкХ је подстицање развоја савремених пракси извођачких уметности и њихових критичких дискурса у локалном контексту, као и промишљена афирмација тих дискурса и пракси у ширем, регионалном и интернационалном контексту. Деловање ТкХ остварује се кроз различите теоријске и уметничке програме и пројекте: ТкХ часопис за теорију извођачких уметности, едукативне пројекте, онлајн платформу, различите уметничке и теоријске манифестације, интердисциплинарне перформансе и друге уметничке радове у земљи и иностранству, као и презентације и предавања уметника и теоретичара. У рад ТкХ укључено је много сарадника, а „тврдо језгро” чине четири координатора, једна продуценткиња, два уредника и четири волонтерке.