Када снајке заседну у „јамке”

Врање – У долини Пчиње и Јужне Мораве, у време док се широм Србије „препуцавају“ ко је произвео највећу лубеницу или дињу и ко је први и када почео да организује разноразне „бостанијаде“, познати произвођачи бостана у врањском крају и не помишљају на то. За њих је, како сазнајемо од Србе Цветковића из Кршевице, важно да су лубенице и диње слатке „ко мед“, да се лепе за срце и душу...

– И поред тога што народ нема много пара, нисам лоше прошао. Не могу да се жалим. Ове године није било много увоза из Грчке, Турске, Македоније, па смо могли да „дођемо до ваздуха“ – каже Цветковић, док његов земљак, из суседног Клиновца, Љуба Николић одаје део тајне због чега је бостан из овог краја најслађи.

– Кад се припреми земљиште, пре садње, обавезно је да у „јамке” заседне млада снашка, убава, једра и сва црвена у лицу, са повећом задњицом. Е, ако се „постигну такви резултати“, онда ће бостан бити леп, сладак и велики. Овај „задњи“ детаљ је веома битан, јер ми бостан не калемимо, па лубенице и диње више миришу и личе на тикве и немају мирис, укус и сласт, јер се калемљењем све то изгуби – закључује уз осмех Љубомир.

Један од већих и познатијих произвођача у пчињском крају је Васиљ Гаралејић из Ратаја. На изнајмљеној њиви од три „шиника“ успео је да произведе „ананас диње“ и лубенице изузетног квалитета. Њему, а и осталим произвођачима из овог краја много драгоценим саветима помажу Мица Стајић, Драган Томић, Дејан Спасић и Небојша Младеновић из врањског Завода за пољопривреду. Гаралејићев бостан је прави хит и веома је тражен.

– Брзо сазревање воћа нас сасече тотално – жали нам се Синиша Марковић из Павловца, јер је, како каже, цена нагло пала, иде и до осам динара за килограм. Синиша додаје да „баца рукавицу“ свим бастанџијама да се такмиче чији је бостан најслађи.

Уз пут према Трговишту и Прохору Пчињском, Сава Ристић на трактору вози бостан. Жали се „на гориво“. Јер, каже, „никако да се уклопи“. „Таман се одлепим, а оно нова скупоћа, а бостан појефтињује”, вели.

На више „пијачних места“ у многим селима врањског краје све је више младих девојака које продају бостан. Али је због тога, како чујемо од Јелке Митић (72), све више младих муштерија. Тако се рађају симпатије и љубав.

– Ономад, наше девојче оде у Француску. Заљубио се Данијел и не мрда за Француску ако не поведе и снашку. Удесише некако те папире и на пут за Француску понесоше и лубенице – прича бака Јелка. Враћа се, каже, оно време када момци и девојке купљене лубенице једу заједно на пољани или неком другом месту. Сви бракови су слатки, каже, а потомство лепо, слатко и успешно.