Паја Јовановић ‒ од портрета до алегорије

Панчево – Захваљујући сарадњи Народног музеја Панчева, Музеја града Београда и Градског музеја Вршца, три институције које баштине дела Паје Јовановића, панчевачка публика има прилику да види величанствена дела једног од најзначајнијих српских сликара с краја 19. и почетка 20. века. Изложба је отворена у данима манифестације  „Музеји Србије ‒ Музеји за 10”, али траје до краја јуна.

Поставка „Фигура ‒ од портрета до алегорије” представља дела настала у широком временском распону, од 1897. до 1940. године, из неколико фаза Јовановићевог стваралаштва. Од најранијих слика ‒ приказа живота људи са Балкана и Оријента, које се чувају у Вршцу, преко портрета из Музеја града Београда, до два врхунска портрета Пајине супруге Хермине Јовановић (Даубер), Муни, његове велике инспирације, које се чувају у панчевачкоом музеју.

– Кроз ову изложбу заправо можемо да пратимо Пајин широк тематски оквир који се кретао од раних композиција преко портрета до алегоријских и митолошких тема, као што су монументални приказ „Земље жедне кише” и „Дијана”, са ликом Пајине супруге Муни, која му је позирала на бројним актовима, портретима и композицијама. Фигура је представљала саму срж његовог сликарског опуса. Она је била у центру његових сликарских интересовања и управо кроз фигурално стваралаштво успевао је да дочара своју велику даровитост и техничку виртуозност, али и прецизну психологизацију ликова – рекла је Исидора Савић, историчар уметности Музеја град Београда, ауторка изложбе уз кустосе-историчаре уметности, Димитрија Јованова и Дамира Прашникара из Народног музеја Панчева.

Данас је сачувано више од хиљаду његових радова који представљају важно сведочанство о стваралаштву и животу махом у великим европским центрима. Паја Јовановић је рођен у Вршцу, стварао је у Бечу, Лондону, Минхену, Паризу, а посебно је био везан за Београд, којем је поклонио већи део своје заоставштине, захваљујући чему је формиран Легат, који се чува под окриљем Музеја града Београда.

Јовановић је живео 98 година, а стварао седам деценија, остварујући тематски сложен ликовни опус у различитим жанровима, али је остао доследан поетици академског сликарства, које је почивало на фигури. Павле Паја Јовановић (1859‒1957) уписао се у повесницу националне културе и уметности као симбол српског сликарства, а упамћен је као творац неколико култних икона српске нације.

Од прве националне иницијативе, Панчево је у континуитету део манифестације „Музеји за 10”. Марија Јевић, већница за културу, напомиње да музеји јесу магацини историје, а да се у оним добрим, као што је панчевачки Народни музеј, могу осетити трагови како су наши преци градили град.

– Зато ћемо се потрудити да ово здање, које зарад наше будућности чува нашу прошлост, учинимо бољим, да га сачувамо за генерације које долазе. Данас уживамо у сликама Паје Јовановића, чија „Сеоба Срба” баш захваљујући далековидости неких наших претходника краси сталну поставку – нагласила је Марија Јевић.