Гас за ЕУ са истока Медитерана

Израел, Египат и Европска унија потписали су у Каиру споразум који предвиђа трансфер гаса са израелских подморских поља постојећим гасоводом до Египта, где ће бити пребачен у течно стање и танкерима допреман до Европе.

„Топло поздрављам потписивање овог историјског споразума између Египта, Израела и ЕУ”, изјавила је у Каиру председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. „Захвална сам што ће Израел повећати своје енергетско снабдевање уније.”

Откако су на истоку Медитерана откривене велике подморске залихе природног гаса, Израел и Египат су последњих година постали важни извозници, а споразум је склопљен у оквиру европских напора да знатно смање зависност од руског гаса, који на енергетском тржишту ЕУ учествује са 40 одсто.

Израел у својим територијалним водама има два поља за експлоатацију гаса чије су резерве процењене на 690 милијарди кубних метара, док се припрема отварање и трећег. Египатска постројења нису била активна од догађаја 2011, када је оборен режим Хоснија Мубарака, али их је последњих година председник Абдул Фатах ел Сиси модернизовао. Пре четири године потписан је 15 милијарди долара вредан споразум с једном израелском компанијом и њиховим америчким партнером за транспорт гаса.

Фон дер Лајенова је присуствовала и састанку Форума о гасу источног Медитерана, који, сем Египта и Израела, окупља Француску, Грчку, Италију, Јордан, Кипар и палестинску власт.

Рат у Украјини дао је значајан импулс египатским односима са ЕУ, који су после дугог периода стагнације почели да се развијају прошле године. Председник Ел Сиси сада тражи европску финансијску подршку после процене да ће раст цена нафте и житарица египатски буџет коштати додатних десет милијарди долара. Шеф египатске дипломатије Самех Шукри путује у Луксембург на састанак с колегама из ЕУ како би се прихватиле промене документа о приоритетима међусобног партнерства које се тичу политичке и економске сарадње у наредних седам година.

Русија и Украјина су главни снабдевачи Египта житарицама, а из тих земаља у Египат стиже и највећи број туриста. Рат је цену жита отерао у небеса, а туристе спречио да одлазе у популарна летовалишта на Црвеном мору. Египат је највећи увозник жита на свету, а сада добија одређене количине из Француске и наставља да га тражи по Индији.

Финансијски консултант из Каира Вафик Граис каже да нема алтернативе за украјинско и руско жито, посебно због забране извоза на коју су се одлучиле неке земље произвођачи. Државе региона, каже он, мораће да употребе сву вештину убеђивања да би извознике попут Индије и Кине наговориле да повећају квоте извоза своје жетве.

Проблем је што Египту недостају девизе још откако је пандемија отерала туристе, а међународни инвеститори повукли фондове. Каиро би сада да зарад прехрамбене сигурности обезбеди финансијску помоћ из ЕУ.

Европски партнери подржавају Египат у текућим преговорима с Међународним монетарним фондом о новом програму помоћи како би се избегла озбиљна дестабилизација привреде земље од 105 милиона становника.

Европљани, као и Американци, препознају потребу за стабилношћу Блиског истока како би се избегло настајање нове експлозивне зоне уз ону у Украјини – што је режим у Каиру и друге деспотије региона поштедело критика због ауторитарне владавине.

Како нема назнака колико ће трајати рат на истоку Европе, у Бриселу желе да обезбеде сигурност источног и јужног Средоземља не само како би обезбедили несметано снабдевање гасом већ и да би се сачували од могућег новог таласа избеглица.

Истог става држе се и у Вашингтону уочи најављене посете председника Џоа Бајдена Саудијској Арабији, од које се очекује да конфликте због људских права потисне у други план.

Један западни дипломата рекао је каирском „Ал Ахраму” да су на ту тему већ одржани тајни преговори на прилично високом нивоу и да нису случајне „позитивне изјаве” државног секретара Ентонија Блинкена о жељи САД да побољшају односе с регионалним савезницима и да од заливских чланица ОПЕК-а очекују да повећају производњу нафте у јулу и августу.

Према изворима из Залива, не треба негативно гледати на одлагање Блинкенове посете региону, током које је требало да се састане с лидерима Савета за сарадњу земаља Залива, Египта, Јордана и Ирака. Посета је померена првенствено због кризе владе у Израелу, који је први на листи турнеје.

„Један од ефеката рата у Украјини јесте да је и САД и савезнике са Блиског истока подсетио колико једни од других зависе, а Вашингтон је схватио да не може да рачуна да ће његови партнери пумпати више нафте кад год то САД желе”, цитира „Ал Ахрам” неименовани извор из Залива.