Корак до победе мултипле склерозе

Некада су лекари дуго избегавали да пацијентима јасно саопште дијагнозу мултипле склерозе (МС) јер је то била болест код које прогнозе нису биле добре и за оболелог је она значила бол, инвалидност и неспособност за самостални живот. МС је аутоимуна болест код које долази до пропадања одређених нервних влакана и промена на кори мозга.

Код већине пацијената данас ово више није фатална дијагноза.

Др Јелена Друловић (Фото лична архива)

Проф. др Јелена Друловић, неуролог и начелница Одељења за имунски посредоване болести Клинике за неурологију Универзитетског клиничког центра у Београду, каже како данас, уколико оболели добијају одговарајућу терапију, чији се ефекти прате и коригују према потреби, велика већина пацијената може да води сасвим нормалан живот и у личном и у професионалном смислу.

– Свакако још треба много да се уради у стратегији коју називамо „очување здравља мозга” код особа с мултиплом склерозом. Кључни део те стратегије је постављање ране дијагнозе, да кад се пацијент јави због одређених симптома изабраном лекару, буде што пре упућен специјалисти неурологу, који се бави лечењем мултипле склерозе. Захваљујући подршци надлежних институција, пре свега Министарству здравља, постигли смо да се дијагноза поставља на стандардизовани начин у читавој Србији и да свако добије одговарајућу терапију о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, дакле, да пацијента то ништа не кошта – наводи за наш лист докторка Друловић.

На удару млађе особе

Она додаје и да је препознавање ових пацијената данас много боље, па се захваљујући најновијим критеријумима дијагноза МС може поставити већ после првих тегоба. Болест се врло разнолико испољава, али „црв сумње” код лекара мора да се јави када се на ове тегобе жале млађе особе.

– Симптоми и манифестације ове болести могу да буду врло различите, али често то буду сметње с видом, у смислу замагљеног вида на једном оку, боловима при покрету ока или снижењу оштрине вида на том оку. Затим, то може да буде појава дуплих слика, вртоглавице, слабости било ког дела тела, али и осећај трњења у руци, нози, делу трупа. Некада се код особе јавља и губитак слуха. За ову болест се каже да је највећи имитатор у области неурологије, практично, сви симптоми могу да буду манифестација мултипле склерозе, али и неког другог неуролошког обољења. Међутим, када лекар пред собом има особу стару између 20 и 40 година, а јавила му се због неуролошких сметњи које доживљава први пут у животу, а они се појаве у току само једног дана или недељу дана, треба да се посумња на мултиплу склерозу – објашњава наша саговорница.

Када се први симптоми овако представе, а реч је о тегобама које нису ретке, многи ће се с правом уплашити, успаничити...

– Мултипла склероза не треба да буде дијагноза којом ћемо да плашимо људе, већ да их упознајемо с чињеницом да када имају неки здравствени проблем, провере код лекара о чему се ради. Мултипла склероза је болест која не може да се излечи, али може и треба да се лечи. Неуролог пацијента мора да прати континуирано, да уочи све манифестације болести и да према томе коригује терапију – наводи др Друловић и додаје да посету лекару не треба одлагати.

Одлагање одласка код лекара погоршава стање пацијента јер људи долазе с већим степеном онеспособљености већ на самом почетку.

– То није циљ наше стратегије и лечења, па је наша порука свима да када осете тегобе и симптоме, не чекају, већ да се јаве лекару, који ће обавити основни преглед и допунске претраге ако је потребно.

Процена је да у Србији од мултипле склерозе болује око 9.000 људи. Када су подаци из београдског регистра оболелих 2020. године послати светској бази, од њихових стручњака је стигла процена да у нашој земљи треба очекивати број од око 12.000 оболелих.

Узроци још непознати

Узроци настанка ове болести медицини још нису сасвим познати, али оно што се зна јесте да она настаје у интеракцији генетског фактора и фактора средине.

– Фактори средине који повећавају ризик да се код некога појави ово обољење су мањак витамина Де у детињству и периоду адолесценције, изложеност дуванском диму и инфекција вирусом Епстајн–Бар. По најновијим студијама, без инфекције вирусом Епстајн–Бар у периоду детињства и адолесценције нема мултипле склерозе – објашњава наша саговорница.

Иначе, напредовало се и у области постављања дијагнозе, која се утврђује на основу клиничке слике, снимка мозга и кичмене мождине на магнетној резонанци, али и прегледа ликвора. То је анализа течности која обавија кичмену мождину и нервне коренове, а изводи се пункцијом. То јесте инвазивна метода, али др Друловић објашњава како је данас лекари изводе рутински и да је заправо врло слична вађењу крви, само на другом месту, те да пацијенти немају разлога да је се плаше.

​У почетку сметње с видом

Најчешће тегобе су сметње с видом (смањена оштрина, замагљеност, бол у оку, појава дуплих слика), али и вртоглавица, слабост у рукама или ногама, трњење било ког дела тела, нестабилност или заношење при ходу, сметње при мокрењу или сексуални поремећаји.

Иновативни лекови некад за 40, а данас за 800 оболелих

Некада је мултипла склероза била синоним за велику патњу и болове, инвалидност и немогућност самосталног живота.

– У овој области је направљен огроман помак. Данас постоји двадесетак лекова који могу да модификују природни ток болести. Добро је што се и најновији лекови налазе на листи нашег Фонда за здравствено осигурање и доступни су пацијентима практично бесплатно. Реч је о врло скупим лековима. У Србији су сада доступне и такозване високоефективне терапије потребне одређеном броју пацијената. Уз њих имамо и лекове који су умерено ефикасни, али и они имају своју примену код тачно одређене групе пацијената, коју лекари прате и одређују с којом терапијом се лечење наставља. У последње две године у Србији је утростручен број људи који се лече од мултипле склерозе. Током 2020. такозваном високоефикасним терапијама лечили смо око четрдесетак пацијената, а данас је тај број око 800 – наводи проф. др Јелена Друловић.