Среда, 06.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИН­ТЕР­ВЈУ: про­фе­сор др АФ­СКЕН­ДИ­ОС КА­ЛАН­ГОС, кар­ди­о­хи­рург

Бес­плат­но оперисао 15.000 деце због срчаних мана

Нај­ма­ње пет срп­ских хи­рур­га про­шло је кроз еду­ка­ци­ју у Уни­вер­зи­тет­ској кли­ни­ци у Же­не­ви
(Фото лична архива)

Jедан од нај­бо­љих свет­ских деч­јих кар­ди­о­хи­рур­га про­фе­сор др Аф­скен­ди­ос Ка­лан­гос до са­да је бес­плат­но опе­ри­сао ве­ли­ки број ма­ли­ша­на из Ср­би­је, обез­бе­дио је обу­ку за ме­ди­цин­ско осо­бље ка­ко ка­ко би мо­гли са­мо­стал­но да из­во­де ком­пли­ко­ва­не ме­ди­цин­ске за­хва­те, а ујед­но је и до­ни­рао ве­ли­ки број апа­ра­та за здрав­стве­не уста­но­ве у на­шој зе­мљи. У раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” овај струч­њак свет­ског гла­са, ко­ји је сво­је­вре­ме­но од­ли­ко­ван Сре­тењ­ским ор­де­ном дру­гог сте­пе­на, на­гла­ша­ва да су де­ца ко­ју је бес­плат­но опе­ри­сао углав­ном има­ла уро­ђе­не ср­ча­не ано­ма­ли­је.

По­сто­ји по­да­так да сте бес­плат­но ура­ди­ли ин­тер­вен­ци­је за 15.000 ма­ли­ша­на из це­лог све­та, као и до­ста ма­ли­ша­на из Ср­би­је?

Од 2003. го­ди­не опе­ри­сао сам мно­го де­це у Ср­би­ји или ино­стран­ству, у Же­не­ви или Ати­ни. Исти­на је да је од 1998. го­ди­не „Ка­лан­гос фон­да­ци­ја” укљу­че­на у 25 зе­ма­ља у про­мо­ци­ју одр­жи­вог раз­во­ја пе­ди­ја­триј­ске ср­ча­не хи­рур­ги­је об­у­ча­ва­њем здрав­стве­них рад­ни­ка и ле­че­њем де­це обо­ле­ле од уро­ђе­них ср­ча­них обо­ље­ња. Ме­ди­цин­ски чла­но­ви фон­да­ци­је као и ло­кал­ни здрав­стве­ни ти­мо­ви ко­је је фон­да­ци­ја об­у­ча­ва­ла од 1998. го­ди­не пру­жи­ли су до са­да хи­рур­шку не­гу за ви­ше од 15.000 де­це.

За­што сте од­лу­чи­ли да по­ма­же­те Ср­би­ји?

Од­лу­чио сам да по­мог­нем Ср­би­ји на­кон што сам упо­знао њи­хо­ва кра­љев­ска ви­со­чан­ства прин­ца Алек­сан­дра и прин­це­зу Ка­та­ри­ну Ка­ра­ђор­ђе­вић и ви­део ко­ли­ко су по­све­ће­ни да по­мог­ну сво­јој зе­мљи. По­себ­но су ве­о­ма усме­ре­ни на уна­пре­ђе­ње услу­га у здрав­стве­ном и обра­зов­ном сек­то­ру у Ср­би­ји ко­ји су из­у­зет­но ва­жни у одр­жи­вом раз­во­ју зе­мље.

До­ста ле­ка­ра из Ср­би­је је би­ло код вас на обу­ци у Же­не­ви. Ка­кво ми­шље­ње има­те о на­шим док­то­ри­ма?

Нај­ма­ње пет срп­ских хи­рур­га је про­шло обу­ку у Уни­вер­зи­тет­ској бол­ни­ци у Же­не­ви у пе­ри­о­ду од 2003. до 2015. го­ди­не, ка­да сам био ди­рек­тор Оде­ље­ња за кар­ди­о­ва­ску­лар­ну хи­рур­ги­ју. Сви су би­ли озбиљ­ни, та­лен­то­ва­ни и жељ­ни уче­ња.

Ка­ко оце­њу­је­те си­ту­а­ци­ју у срп­ском здрав­ству, шта је до­бро, а шта би тре­ба­ло про­ме­ни­ти?

Здрав­стве­ни си­стем, по­себ­но у раз­ви­је­ним зе­мља­ма, тре­нут­но је у ве­о­ма иза­зов­ном про­це­су тран­сфор­ма­ци­је. За­хва­љу­ју­ћи не­дав­ном тех­но­ло­шком на­прет­ку, а по­себ­но у обла­сти ве­штач­ке ин­те­ли­ген­ци­је, ме­ди­цин­ска не­га по­ста­је све ви­ше фо­ку­си­ра­на на па­ци­јен­те на ин­ди­ви­ду­а­ли­зо­ван на­чин, у сми­слу ди­јаг­но­зе, те­ра­пиј­ских мо­да­ли­те­та и опо­рав­ка на­кон хо­спи­та­ли­за­ци­је. Ср­би­ја мо­ра да при­ла­го­ди свој ме­ди­цин­ски си­стем овим бр­зим про­ме­на­ма уна­пре­ђе­њем сво­јих основ­них јав­них здрав­стве­них услу­га и тех­но­ло­ги­ја. Ср­би­ја има до­бро об­у­че­не и ви­со­ко обра­зо­ва­не ме­ди­цин­ске и дру­ге здрав­стве­не рад­ни­ке ко­је би тре­ба­ло бо­ље еко­ном­ски мо­ти­ви­са­ти ка­ко би би­ли спрем­ни­ји за овај ра­ди­кал­ни про­цес тран­сфор­ма­ци­је. Ср­би­ја мо­ра да ус­по­ста­ви бан­ке по­да­та­ка за сва­ко пра­ће­ње па­то­ло­ги­је и до­зво­ли да елек­трон­ски до­си­јеи па­ци­је­на­та пру­жа­ју ко­ри­сне и исти­ни­те ин­фор­ма­ци­је за при­ме­ну ових ба­на­ка по­да­та­ка.

Нај­ви­ше ра­ди­те опе­ра­ци­је уро­ђе­них ср­ча­них ма­на код де­це. Да ли се по­след­њих го­ди­на по­ве­ћа­ва број де­це у све­ту ко­ја има­ју тај про­блем?

Број уро­ђе­них ср­ча­них бо­ле­сти ва­ри­ра од осам до 12 на 1.000 но­во­ро­ђен­ча­ди. Број бе­ба ро­ђе­них с овим уро­ђе­ним ср­ча­ним ма­на­ма, по­себ­но с те­шким об­ли­ци­ма уро­ђе­них ср­ча­них мал­фор­ма­ци­ја, опа­да у зе­мља­ма с ви­со­ким при­хо­ди­ма, где фе­тал­не ехо­кар­ди­о­граф­ске уста­но­ве ну­де бу­ду­ћим ро­ди­те­љи­ма мо­гућ­ност пре­ки­да труд­но­ће. С дру­ге стра­не, про­ме­не у окру­же­њу ко­је га чи­не пр­ља­ви­јим мо­гу из­ло­жи­ти ве­ћем ри­зи­ку труд­ни­це с ви­ше ток­сич­них аге­на­са ко­ји мо­гу ути­ца­ти на њи­хов ме­та­бо­ли­зам да раз­ви­ју уро­ђе­не ма­не не са­мо у по­гле­ду ин­тра­у­те­ри­ног раз­во­ја ср­ца већ и оста­лих ор­га­на.

Осми­сли­ли сте хи­рур­шки уре­ђај ка­лан­гос пр­стен. За­што је он ва­жан?

Ка­лан­гос пр­стен је би­о­ра­згра­ди­ви пр­стен ко­ји де­ци ко­ја па­те од бо­ле­сти ми­трал­не и три­ку­спи­дал­не вал­ву­ле омо­гу­ћа­ва фи­зи­о­ло­шки раст отво­ра њи­хо­вих за­ли­ста­ка на­кон хи­рур­шке ин­тер­вен­ци­је. То зна­чи да овај пр­стен ко­ри­гу­је ди­ла­та­ци­ју отво­ра „вен­ти­ла” код де­те­та ко­је ра­сте без ути­ца­ја на ње­гов по­тен­ци­јал ра­ста то­ком вре­ме­на.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Radmila
Neka ga Bog poživi mnogo godina.
Hvala Politici za ovaj članak!
Ovakvi ljudi vraćaju veru u dobro u čoveku.
M
Neka je blagoslovljen.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.