Бес­плат­но оперисао 15.000 деце због срчаних мана

Jедан од нај­бо­љих свет­ских деч­јих кар­ди­о­хи­рур­га про­фе­сор др Аф­скен­ди­ос Ка­лан­гос до са­да је бес­плат­но опе­ри­сао ве­ли­ки број ма­ли­ша­на из Ср­би­је, обез­бе­дио је обу­ку за ме­ди­цин­ско осо­бље ка­ко ка­ко би мо­гли са­мо­стал­но да из­во­де ком­пли­ко­ва­не ме­ди­цин­ске за­хва­те, а ујед­но је и до­ни­рао ве­ли­ки број апа­ра­та за здрав­стве­не уста­но­ве у на­шој зе­мљи. У раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” овај струч­њак свет­ског гла­са, ко­ји је сво­је­вре­ме­но од­ли­ко­ван Сре­тењ­ским ор­де­ном дру­гог сте­пе­на, на­гла­ша­ва да су де­ца ко­ју је бес­плат­но опе­ри­сао углав­ном има­ла уро­ђе­не ср­ча­не ано­ма­ли­је.

По­сто­ји по­да­так да сте бес­плат­но ура­ди­ли ин­тер­вен­ци­је за 15.000 ма­ли­ша­на из це­лог све­та, као и до­ста ма­ли­ша­на из Ср­би­је?

Од 2003. го­ди­не опе­ри­сао сам мно­го де­це у Ср­би­ји или ино­стран­ству, у Же­не­ви или Ати­ни. Исти­на је да је од 1998. го­ди­не „Ка­лан­гос фон­да­ци­ја” укљу­че­на у 25 зе­ма­ља у про­мо­ци­ју одр­жи­вог раз­во­ја пе­ди­ја­триј­ске ср­ча­не хи­рур­ги­је об­у­ча­ва­њем здрав­стве­них рад­ни­ка и ле­че­њем де­це обо­ле­ле од уро­ђе­них ср­ча­них обо­ље­ња. Ме­ди­цин­ски чла­но­ви фон­да­ци­је као и ло­кал­ни здрав­стве­ни ти­мо­ви ко­је је фон­да­ци­ја об­у­ча­ва­ла од 1998. го­ди­не пру­жи­ли су до са­да хи­рур­шку не­гу за ви­ше од 15.000 де­це.

За­што сте од­лу­чи­ли да по­ма­же­те Ср­би­ји?

Од­лу­чио сам да по­мог­нем Ср­би­ји на­кон што сам упо­знао њи­хо­ва кра­љев­ска ви­со­чан­ства прин­ца Алек­сан­дра и прин­це­зу Ка­та­ри­ну Ка­ра­ђор­ђе­вић и ви­део ко­ли­ко су по­све­ће­ни да по­мог­ну сво­јој зе­мљи. По­себ­но су ве­о­ма усме­ре­ни на уна­пре­ђе­ње услу­га у здрав­стве­ном и обра­зов­ном сек­то­ру у Ср­би­ји ко­ји су из­у­зет­но ва­жни у одр­жи­вом раз­во­ју зе­мље.

До­ста ле­ка­ра из Ср­би­је је би­ло код вас на обу­ци у Же­не­ви. Ка­кво ми­шље­ње има­те о на­шим док­то­ри­ма?

Нај­ма­ње пет срп­ских хи­рур­га је про­шло обу­ку у Уни­вер­зи­тет­ској бол­ни­ци у Же­не­ви у пе­ри­о­ду од 2003. до 2015. го­ди­не, ка­да сам био ди­рек­тор Оде­ље­ња за кар­ди­о­ва­ску­лар­ну хи­рур­ги­ју. Сви су би­ли озбиљ­ни, та­лен­то­ва­ни и жељ­ни уче­ња.

Ка­ко оце­њу­је­те си­ту­а­ци­ју у срп­ском здрав­ству, шта је до­бро, а шта би тре­ба­ло про­ме­ни­ти?

Здрав­стве­ни си­стем, по­себ­но у раз­ви­је­ним зе­мља­ма, тре­нут­но је у ве­о­ма иза­зов­ном про­це­су тран­сфор­ма­ци­је. За­хва­љу­ју­ћи не­дав­ном тех­но­ло­шком на­прет­ку, а по­себ­но у обла­сти ве­штач­ке ин­те­ли­ген­ци­је, ме­ди­цин­ска не­га по­ста­је све ви­ше фо­ку­си­ра­на на па­ци­јен­те на ин­ди­ви­ду­а­ли­зо­ван на­чин, у сми­слу ди­јаг­но­зе, те­ра­пиј­ских мо­да­ли­те­та и опо­рав­ка на­кон хо­спи­та­ли­за­ци­је. Ср­би­ја мо­ра да при­ла­го­ди свој ме­ди­цин­ски си­стем овим бр­зим про­ме­на­ма уна­пре­ђе­њем сво­јих основ­них јав­них здрав­стве­них услу­га и тех­но­ло­ги­ја. Ср­би­ја има до­бро об­у­че­не и ви­со­ко обра­зо­ва­не ме­ди­цин­ске и дру­ге здрав­стве­не рад­ни­ке ко­је би тре­ба­ло бо­ље еко­ном­ски мо­ти­ви­са­ти ка­ко би би­ли спрем­ни­ји за овај ра­ди­кал­ни про­цес тран­сфор­ма­ци­је. Ср­би­ја мо­ра да ус­по­ста­ви бан­ке по­да­та­ка за сва­ко пра­ће­ње па­то­ло­ги­је и до­зво­ли да елек­трон­ски до­си­јеи па­ци­је­на­та пру­жа­ју ко­ри­сне и исти­ни­те ин­фор­ма­ци­је за при­ме­ну ових ба­на­ка по­да­та­ка.

Нај­ви­ше ра­ди­те опе­ра­ци­је уро­ђе­них ср­ча­них ма­на код де­це. Да ли се по­след­њих го­ди­на по­ве­ћа­ва број де­це у све­ту ко­ја има­ју тај про­блем?

Број уро­ђе­них ср­ча­них бо­ле­сти ва­ри­ра од осам до 12 на 1.000 но­во­ро­ђен­ча­ди. Број бе­ба ро­ђе­них с овим уро­ђе­ним ср­ча­ним ма­на­ма, по­себ­но с те­шким об­ли­ци­ма уро­ђе­них ср­ча­них мал­фор­ма­ци­ја, опа­да у зе­мља­ма с ви­со­ким при­хо­ди­ма, где фе­тал­не ехо­кар­ди­о­граф­ске уста­но­ве ну­де бу­ду­ћим ро­ди­те­љи­ма мо­гућ­ност пре­ки­да труд­но­ће. С дру­ге стра­не, про­ме­не у окру­же­њу ко­је га чи­не пр­ља­ви­јим мо­гу из­ло­жи­ти ве­ћем ри­зи­ку труд­ни­це с ви­ше ток­сич­них аге­на­са ко­ји мо­гу ути­ца­ти на њи­хов ме­та­бо­ли­зам да раз­ви­ју уро­ђе­не ма­не не са­мо у по­гле­ду ин­тра­у­те­ри­ног раз­во­ја ср­ца већ и оста­лих ор­га­на.

Осми­сли­ли сте хи­рур­шки уре­ђај ка­лан­гос пр­стен. За­што је он ва­жан?

Ка­лан­гос пр­стен је би­о­ра­згра­ди­ви пр­стен ко­ји де­ци ко­ја па­те од бо­ле­сти ми­трал­не и три­ку­спи­дал­не вал­ву­ле омо­гу­ћа­ва фи­зи­о­ло­шки раст отво­ра њи­хо­вих за­ли­ста­ка на­кон хи­рур­шке ин­тер­вен­ци­је. То зна­чи да овај пр­стен ко­ри­гу­је ди­ла­та­ци­ју отво­ра „вен­ти­ла” код де­те­та ко­је ра­сте без ути­ца­ја на ње­гов по­тен­ци­јал ра­ста то­ком вре­ме­на.