Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЕЋАЊЕ: ПИТЕР БРУК (1925–2022)

Колико срца, толико и уметности

Напустио сам оперу и годинама нисам радио у њој зато што су велики оперски певачи немогућа људска бића. Радије ћу радити са децом или аматерима него са таквим чудовиштима, рекао је славни редитељ за „Политику” 2006. године
Питер Брук (EPA/Claudio Onorati)

Редитељ Питер Брук, који је утицао на позоришну уметност широм света, преминуо је у 98. години у Паризу, где је живео и радио деценијама. С њим је умрла једна од најважнијих позоришних авантура друге половине 20. века, која је театар учинила креативним пољем за истраживање људског бића, у свим његовим димензијама. Луцидни Брук који је у освит шездесетих година одбацио шљокице са западног театра и кренуо у непресушно трагања по светској ризници митологије, имао је велики утицај и на наш регион. Његова чувена представа „Сан летње ноћи” гостовала је 1972. године на шестом Битефу, чији је био велики пријатељ. На Бруковој сцени било је све мање елемената. Само неколико тепиха, понеки јастук и „рам” који је означавао шта је споља, а шта унутра.

Питер Брук рођен је у Лондону 21. марта 1925, у породици јеврејских имиграната из Литваније, као други син Симона Брука и мајке Иде. Његов отац Симон, млади бунтовник, морао је отићи у егзил 1907. године, у пратњи своје супруге. Пар је студирао у Паризу и Лијежу, пре него што је 1914. године, с доласком немачке војске, побегао из Белгије у Енглеску. Његов старији брат Алексис Брук био је психијатар и психотерапеут. Руска култура била је снажно присутна у његовој породици и остаће утицајна кроз цео његов живот као важан кључ.

– Једини разлог због којег глумац ради јесте да омогући да оно истинито што лежи дубоко у њему самом избије на површину и да се покаже публици. То је веома тешко. За то је, пре свега, потребна дубока, дубока искреност, истинско осећање у самом глумцу и изузетна вештина. Дакле, оно што је потребно су изузетна вештина и изузетна чистота. А вечити проблем је то што су те две потребе често супротстављене једна другој, уместо да буду у међусобном складу. Кроз читаву европску традицију, током више стотина година, позоришна публика и критичари једнако су подстицали великог глумца да буде виртуоз, дивили су се и хвалили глумчеву вештину. Као резултат тога, глумци су у европској традицији почели све више да скривају своју праву природу, а уместо тога су прихватили артифицијелну, понекад засењујућу спољашњост која је попут маске – говорио је Питер Брук у интервјуу за „Политику” поводом јубиларног 40. Битефа, (2006. године) уз коментар:

– С друге стране, дете које глуми, аматерски глумци, као и глумци из многих великих традиција, од Африке, преко Средњег и Далеког истока, Индије и Јапана, пре свега играју из своје праве, истинске природе, можда не с једнаким степеном виртуозности и једнаком вештином које је развио европски глумац. Годинама сам трагао за примерима када се та два могу спојити. Када сам, у прошлости, у својим првим представама радио са веома младим људима и са великим глумцима, тражио сам исто и од једних и од других. Никад нисам желео да радим са великим глумцима који су нетрпељиви, горди, сујетни, тешке нарави, тврдоглави, дрски, без обзира на то што су велики. Напустио сам оперу и годинама нисам радио у њој зато што су велики оперски певачи немогућа људска бића. Радије ћу радити са децом или аматерима или са младим глумцима него са таквим чудовиштима. Никад ме није занимало да радим са чудовиштима. Глумац попут Џона Гилгуда је врхунски пример глумца изванредне вештине, а који у исто време има чистоту срца и природу која блиста чак и кроз његове погрешке и недостатке. Постоје други глумци, можда спретнији, паметнији од њега, који никад не дозвољавају свом унутарњем бићу да избије на површину. Основао сам Интернационални центар зато што сам трагао за начином да спојим те две ствари, желео сам, морао сам да спојим срце и уметност да буду једнако заступљени. Колико срца, толико и уметности, колико уметности, толико и срца.

Питер Брук је режирао трагедије, комедије, водвиље, мјузикле, опере, филмове, дизајнирао костиме и сцену, компоновао музику… У париском Bouffes du Nord театру седамдесетих година са Мишлин Розан основао је Међународни центар за позоришна истраживања, где је више од три деценије радио са одабраном трупом. Његове представе припадале су свим жанровима, а текстови о позоришној уметности, као и питања којима се у њима бавио била су суштинска.

Своја сценска искуства овековечио је и у књизи „Суштина милосрђа – Размишљања о Шекспиру”, која је у преводу Ђорђа Кривокапића, објављена и на српском језику 2018. године у издању Културног центра Београда (КЦБ) и куће „Клио”. Реч је о збирци есеја у којима Брук размишља о Шекспиру, којим се иначе бавио од детињства, поставља питања као што су: ко је био човек који је написао Шекспирова дела, зашто Шекспир никад не застарева, како да глумци приступе Шекспировом стиху... Враћајући се драмама које је некада бриљантно режирао, као што су „Краљ Лир”, „Тит Андроник”, „Сан летње ноћи”, Питер Брук понудио је одговоре, појашњавајући свој однос према Шекспиру, па је тако у уводу књиге записао: „Нема граница томе што можемо пронаћи код Шекспира”, уз напомену да ни не покушава да држи предавање о Шекспиру већ да је то пре низ импресија, искустава и привремених закључака, на основу готово 20 режија Шекспирових комада које је потписао током плодне каријере.

Брукова представа „Тит Андроник”, бележе позоришни хроничари, гостовала је 1957. године четири вечери у Народном позоришту у Београду. Тог гостовања често се сећао редитељ Дејан Мијач, који је тада био студент режије, а који је говорио: „Нисмо могли да верујемо: Лоренс Оливије и Вивијен Ли пред нама. Као да су богови сишли на земљу. Али мене је фасцинирало још нешто: сценографија чији су се елементи на оригиналан начин отварали и претапали, показујући како је Шекспир један незаустављиви ток на сцени.”

Поред бављења Шекспиром, Питер Брук водио је и дугогодишњи дијалог са Чеховљевим делом: „Ако Шекспир открива оно што одликује човека као таквог, онда је на супротном полу други драмски писац, творац невероватно тачног и прецизног позоришта саображеног човеку и животу. При томе ја код Чехова налазим исто оно богатство као и код Шекспира. Разлика је једино у форми. И ту сад настаје једна загонетка. Управо је у Русији настала велика и разарајућа идеја форме, што је само по себи парадоксално, будући да су баш Руси доказали да форма није важна. Она једино помаже да се изрази најдубље значење.”

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

n ercegovac
Slučaj je hteo da se Pariz oprosti od svog značajnog žitelja i umetnika na vrlo elegantan način: u pariškoj operi „Bastille” ovih dana daje se balet Žorža Balanšina „San letnje noći”. S Brukom ga povezuje Šekspirov tekst na kojem su gradili i ruska kultura koja ih je obojicu hranila, što u naše vreme postaje nemoguća kombinacija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.