Виртуелна љубав

Једна од основних потреба људи је потреба за емотивном повезаношћу. Чим се роди, беба се прво везује за мајку и оца, односно особе које се старају о њој, а касније и са широм породицом, окружењем. Стабилна емотивна везаност у раном узрасту ствара поверење у људе и доводи од квалитетних међуљудских односа касније у животу.

Емотивна везаност је потреба човека за сигурношћу, припадношћу и прихватањем. У партнерском односу та везаност је много више од заљубљености и секса.

Везе на даљину

За интернет се каже да чини свет малим и зближава људе. У данашње време није важно где се ко налази на планети, увек може да се оствари контакт путем видео-позива, па да се особе не само чују већ и виде. Многе везе на даљину опстају због већ изграђене јаке емотивне везе међу партнерима. Штавише, многа познанства се склапају преко друштвених мрежа, а одређене апликације служе и за спајање особа са сличним афинитетима, интересовањима у љубавну везу.

И док су се у времену пре интернета познанства и блискост развијали полако, постепено и кроз одређени временски период, чини се да су интернет и његова доступност убрзали тај процес добијањем макар првих информација о одређеној особи, о њеном изгледу, шта особа воли, не воли, чиме се бави, како проводи слободно време и какве особине тражи у потенцијалном партнеру или партнерки. Сматра се да се на овај начин врши почетна селекција и штеди време које би се можда протраћило на упознавање некога ко у старту не дели наша интересовања.

Вештачка интелигенција је отишла још неколико корака даље. Недавно је стигла вест да је укинута софтверска подршка за вештачку интелигенцију која је „држала у животу” холограмску супругу једног Јапанца. Наиме, 2018. године је овај Јапанац добио прилику да се ожени холограмском поп певачицом, која је створена од стране једне стартап компаније 2007. године и која је одмах постала сензација у Јапану. Јапанац је, како чланак преноси, изјавио да иако његова супруга не може да разговара више с њим, његова љубав према њој је и даље непромењена.

То подстиче да се присетимо америчког филма „Она”, у ком главни лик, усамљени и повучени мушкарац у процесу развода, почиње да користи виртуелног асистента с вештачком интелигенцијом, који је програмиран тако да се развија и прилагођава потребама корисника. Главни лик филма, дакле, користи оперативни систем за који је изабрао да има пријатан женски глас и женско име, који га обавештава о информацијама које га интересују – о временској прогнози, броју и садржини непрочитаних имејлова, важним вестима тога дана, али само оним које се поклапају с његовим интересовањима. Веза усамљеног мушкарца и оперативног система са женским гласом се даље развија како почињу да дискутују о различитим темама, те се мушкарац заљубљује и бива емотивно везан за свој оперативни систем од ког добија пуну пажњу, прихватање, осећај сигурности и припадности.

Да ли се потреба људи за физичком близином мења и да ли је могуће да ће људи у будућности заправо тражити идеалне партнере у оперативним системима, који ће имати баш оне карактеристике и особине које особа сматра пожељним, који ће филтрирати информације и давати само оне које се подударају са интересовањима особе? Да ли ће људи у будућности излазити на романтичну вечеру са својим „савршеним” холограмским супружницима? Да ли заправо постоји савршенство у међуљудским односима и да ли је оно уопште пожељно?

Радозналост нас води новим сазнањима

Често се чује да се „супротности привлаче” и да се у партнерском односу пар обично надопуњује. Упознавање доприноси радозналости с обе стране и откривању онога што карактерише ону другу особу. У природи човека је та радозналост која води ка новим сазнањима о људима и свету око себе. Изградња односа не треба да буде „инстант”, већ је чар баш у том процесу упознавања других, где у великој мери сазнајемо много и о нама самима.

Развој технологије у великој мери олакшава функционисање човечанства, али природна потреба људи је ипак да својим потомцима пруже неопходну негу и физички конктакт по рођењу, да тиме створе јаке емотивне везе и поверење у људе из блиског окружења и то ће створити основу за будућу потребу људи да се везују за себи сличне, да радознало приступају упознавању и развоју блискости и да онда с њима стварају потомство ком ће пренети сличне вредности. Будућност је пуна неизвесности, нових изазова и прилика којима треба да се радујемо и приступамо с природном радозналошћу и истраживачки.