Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обнова куће Сабова у Сремским Карловцима

Кућа Димитрија Анастасијевића Сабова у Сремским Карловцима (Фото: лична архива)

Кућа Димитрија Анастасијевића Сабова у Сремским Карловцима саграђена је 1790. године. Тринаестог августа 1791. Стефан Стратимировић дошао је с пратњом у ту кућу, где га је на спрату дочекао Димитрије Анастасијевић Сабов с укућанима и слугама. Сабов је дао паре Стратимировићу, а он бечком цару Леополду Другом па су Срби добили право да оснују гимназију, док је Сабов добио племићку титулу и грб. У јесен 1792. године гимназија је примила прве ђаке, а настава је одржавана на немачком и латинском.

Димитрије Анастасијевић Сабов умро је 1803. године и сахрањен је на доњем гробљу у Сремским Карловцима. Следеће године умире и посинак Мата, наследник племства и целокупног богатства Сабова (око 90.000 форинти, куће и винограда). Снаха Димитрија Анастасијевића Сабова, удовица Матина Марија, рођена Будимка из елитног насеља Табана, постаје тако једини наследник целокупне имовине и племићке титуле. Сви почињу да је ословљавају племенита Марија Анастасијевић.

Непосредним ангажовањем Стевана Стратимировића удовица Марија упознаје грофа Димитрија Бранковића, у то време капетана Петроварадинске регименте. Млади стасити капетан Бранковић венчава се са њом у манастиру Гргетег 19. јула 1805. године, па Марија постаје грофица Марија Бранковић (мноштво детаља о томе може се пронаћи у роману „Последња грофица Бранковићка”, објављеном на ћирилици 1889. у Земуну, у преводу Мојсија Моја Медића). Димитрије Бранковић, капетан варадинске регименте, напушта војнички позив, а задржава титулу грофа (унук је грофа Јована Липовца Бранковића, првог оберкапетана сомборских фрајкора).

Гроф Димитрије Бранковић лично је познавао вођу Првог српског устанка Карађорђа. Знали су се из времена последњег аустријско-турског рата – обојица су били у Михаљевићевим фрајкорима. Бранковић тако постаје официр за везу вођа српских устаника и митрополита Стефана Стратимировића Кулпинца. У то време Бранковић је имао чин поручника царске Аустрије. Стратимировић је преко свог личног изасланика грофа Бранковића био у току са дешавањима и свесрдно је материјално помагао Карађорђеве устанике. Гроф Димитрије Бранковић умро је 1867. у 67. години и сахрањен је тик поред споменика Димитрија Анастасијевића Сабова на доњем гробљу у Сремским Карловцима.

У кућу Сабова удовица грофица Бранковић школске 1839/40. године прима на стан Алексеја Радичевића, потоњег Бранка, и његовог две године млађег брата Стевана. Следеће две године шаље браћу Радичевиће код својих у Темишвар, где је већ запослила њиховог оца Теодора. Грофица Марија је рођена Темишварка из богате фамилије Срба Конзуловић.

Дане проведене код грофице Бранковић током последње године школовања у гимназији Бранко Радичевић је описао у искреној лирској поеми „Туга и опомена”, постхумно објављеној.

Кућу Сабова касније купује богати Карловчанин Марко Поповић Смотра, школовани виноградар, родоначелник првих засада отпорних на филоксеру лозе после страшне 1885. и следећих десет година када су ови инсекти опустошили све карловачке винограде. Његовим примером крећу и остали Карловчани, али сада су то углавном беле сорте, а старе, гајене пре филоксере, на подлози кадарке постају реткост.

У овој карловачкој кући, код своје куме Ангелине Поповић Смотре, од 1932. до 1936. године становала је Теодора Петровић Мајица, деценијски професор гимназије и велики сарадник Матице српске. Једно време, пре 1941. године, ту је кратко боравио и Васа Стајић.

Кућа оснивача гимназије ревитализује се средствима покрајине Војводине. Када се склоне скеле овај јединствени пример грађанске куће касног барока на тлу Војводине поново ће заблистати. Својевремено су Милан Кашанин и Вељко Петровић, а затим и Дејан Медаковић, на прво место по значају стављали гимназију, а одмах иза ње кућу Сабова. Данашња зграда гимназије је сто година млађа од куће Сабова, као и Патријаршија, Богословски семинар, Палата народних фондова...

Раде Богдановић,
Сремски Карловци

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош
Радујем се обнови сваког објекта у Сремским Карловцима. Надам се да ћемо у будућности имати реализован пројекат свеопште ревитализације српског Оксфорда, уместо појединачних радова током године.
Hajduk Veljko
Kada se zavrsi, bice dragulj Sr. Karlovaca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.