Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Obnova kuće Sabova u Sremskim Karlovcima

Кућа Димитрија Анастасијевића Сабова у Сремским Карловцима (Фото: лична архива)

Kuća Dimitrija Anastasijevića Sabova u Sremskim Karlovcima sagrađena je 1790. godine. Trinaestog avgusta 1791. Stefan Stratimirović došao je s pratnjom u tu kuću, gde ga je na spratu dočekao Dimitrije Anastasijević Sabov s ukućanima i slugama. Sabov je dao pare Stratimiroviću, a on bečkom caru Leopoldu Drugom pa su Srbi dobili pravo da osnuju gimnaziju, dok je Sabov dobio plemićku titulu i grb. U jesen 1792. godine gimnazija je primila prve đake, a nastava je održavana na nemačkom i latinskom.

Dimitrije Anastasijević Sabov umro je 1803. godine i sahranjen je na donjem groblju u Sremskim Karlovcima. Sledeće godine umire i posinak Mata, naslednik plemstva i celokupnog bogatstva Sabova (oko 90.000 forinti, kuće i vinograda). Snaha Dimitrija Anastasijevića Sabova, udovica Matina Marija, rođena Budimka iz elitnog naselja Tabana, postaje tako jedini naslednik celokupne imovine i plemićke titule. Svi počinju da je oslovljavaju plemenita Marija Anastasijević.

Neposrednim angažovanjem Stevana Stratimirovića udovica Marija upoznaje grofa Dimitrija Brankovića, u to vreme kapetana Petrovaradinske regimente. Mladi stasiti kapetan Branković venčava se sa njom u manastiru Grgeteg 19. jula 1805. godine, pa Marija postaje grofica Marija Branković (mnoštvo detalja o tome može se pronaći u romanu „Poslednja grofica Brankovićka”, objavljenom na ćirilici 1889. u Zemunu, u prevodu Mojsija Moja Medića). Dimitrije Branković, kapetan varadinske regimente, napušta vojnički poziv, a zadržava titulu grofa (unuk je grofa Jovana Lipovca Brankovića, prvog oberkapetana somborskih frajkora).

Grof Dimitrije Branković lično je poznavao vođu Prvog srpskog ustanka Karađorđa. Znali su se iz vremena poslednjeg austrijsko-turskog rata – obojica su bili u Mihaljevićevim frajkorima. Branković tako postaje oficir za vezu vođa srpskih ustanika i mitropolita Stefana Stratimirovića Kulpinca. U to vreme Branković je imao čin poručnika carske Austrije. Stratimirović je preko svog ličnog izaslanika grofa Brankovića bio u toku sa dešavanjima i svesrdno je materijalno pomagao Karađorđeve ustanike. Grof Dimitrije Branković umro je 1867. u 67. godini i sahranjen je tik pored spomenika Dimitrija Anastasijevića Sabova na donjem groblju u Sremskim Karlovcima.

U kuću Sabova udovica grofica Branković školske 1839/40. godine prima na stan Alekseja Radičevića, potonjeg Branka, i njegovog dve godine mlađeg brata Stevana. Sledeće dve godine šalje braću Radičeviće kod svojih u Temišvar, gde je već zaposlila njihovog oca Teodora. Grofica Marija je rođena Temišvarka iz bogate familije Srba Konzulović.

Dane provedene kod grofice Branković tokom poslednje godine školovanja u gimnaziji Branko Radičević je opisao u iskrenoj lirskoj poemi „Tuga i opomena”, posthumno objavljenoj.

Kuću Sabova kasnije kupuje bogati Karlovčanin Marko Popović Smotra, školovani vinogradar, rodonačelnik prvih zasada otpornih na filokseru loze posle strašne 1885. i sledećih deset godina kada su ovi insekti opustošili sve karlovačke vinograde. Njegovim primerom kreću i ostali Karlovčani, ali sada su to uglavnom bele sorte, a stare, gajene pre filoksere, na podlozi kadarke postaju retkost.

U ovoj karlovačkoj kući, kod svoje kume Angeline Popović Smotre, od 1932. do 1936. godine stanovala je Teodora Petrović Majica, decenijski profesor gimnazije i veliki saradnik Matice srpske. Jedno vreme, pre 1941. godine, tu je kratko boravio i Vasa Stajić.

Kuća osnivača gimnazije revitalizuje se sredstvima pokrajine Vojvodine. Kada se sklone skele ovaj jedinstveni primer građanske kuće kasnog baroka na tlu Vojvodine ponovo će zablistati. Svojevremeno su Milan Kašanin i Veljko Petrović, a zatim i Dejan Medaković, na prvo mesto po značaju stavljali gimnaziju, a odmah iza nje kuću Sabova. Današnja zgrada gimnazije je sto godina mlađa od kuće Sabova, kao i Patrijaršija, Bogoslovski seminar, Palata narodnih fondova...

Rade Bogdanović,
Sremski Karlovci

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош
Радујем се обнови сваког објекта у Сремским Карловцима. Надам се да ћемо у будућности имати реализован пројекат свеопште ревитализације српског Оксфорда, уместо појединачних радова током године.
Hajduk Veljko
Kada se zavrsi, bice dragulj Sr. Karlovaca.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.