„Рат и мир” у тишини манастира Стањевићи

Од нашег специјалног извештача

Будва – Оно што је прошло више не постоји, оно што ће бити још није дошло. Па шта онда постоји? Само она тачка у којој се састају прошло и будуће. Ето, у тој тачки је сав наш живот...

Ово су речи руског класика Лава Николајевича Толстоја који је прексиноћ у амбијенталном простору манастира Свете Тројице у месту Побори, надомак Будве, спојио димензије времена. У овом рекло би се митском сусрету, на једној од најаутентичнијих сцена на отвореном, Народно позориште у Београду с представом „Рат и мир” према роману Л. Н. Толстоја, у драматизацији Федора Шилија и режији Бориса Лијешевића отворило је прексиноћ 36. издање фестивал „Град театар”. Глумачка магија оплемењена овим окружењем добила је на тежини па је публика имала прилику да присуствује заиста посебном позоришном чину. Отуда и дуги аплауз који је уметнике националног театра испратио у касним ноћним сатима. Карата за наступ београдских глумаца није било ни за лек, на листи чекања за неко изненадно место било је стотинак људи.

Ово посебно вече увеличао је својим надахнутим говором и редитељ Борис Лијешевић коме је непосредно после представе уручена награда „Град театар” за 2019/2020. годину.

– Значајна је не само свака награда него и свака лепа реч и порука коју добијете после представе. Али награда „Града театра” је нешто о чему сам дуго маштао с обзиром на то да сам одрастао на овом фестивалу и да сам захваљујући њему и почео да се бавим позориштем. Оно најважније јесте да сам ту градио укус и културну естетику, отуда је ово признање више од награде за мене. Оно је синтеза целог мог живота – рекао је Лијешевић.

Постоји вишедеценијска дивна сарадња Народног позоришта у Београду и „Град театра” у Будви, каже Молина Удовички Фотез, директорка ансамбла Драме националног театра и додаје:

– Ипак, чини ми се да је ово гостовање посебно из више разлога. Прво због велике награде Борису Лијешевићу. Друго због тога што смо добили овај фантастични простор у којем се представа игра под окриљем манастира. Толстојеве мисли и цела његова филозофија која суштински говори о хришћанској љубави, управо на овом месту добили су своју праву тежину, што су осетили и глумци и публика. Толстој у суштини говори о путу човека на земљи који га води ка познатој библијској реченици: „Љуби ближњег свог као себе самог.” И треће, ово је први фестивал на који долази „Рат и мир”, а ево већ наредних месеци нас чекају фестивали у Охриду, Вршцу, Врању, Ужицу, и наредног пролећа на светској позоришној олимпијади у Будимпешти.

Милена Лубарда Маројевић, прва дама „Град театра”, објашњава како је дошло до ове сарадње:

– Борис Лијешевић је добитник бијеналне награде за 2020, 2021. годину и свакако је била идеја да му се на 36. фестивалу уручи ово признање. У међувремену се догодило да је у продукцији Народног позоришта у Београду изнедрена његова представа „Рат и мир”, ту су се два добра спојила, што је и резултирало овим гостовањем. Изгледа да се у целу нашу намеру умешала виша сила зато што је најпре било планирано да представа „Рат и мир”, као и још неке буде изведене на рту Завала. Међутим, административни проблеми су се испречили буквално на дан када смо објављивали програм. Били смо принуђени да тражимо алтернативни простор за играње ове представе, зато смо замолили игумана манастира Стањевићи, оца Јефрема да буду наши домаћини.

Глумац Хаџи Ненад Маричић приметио је за „Политику” да као и многе његове колеге, има лепе успомене на сва гостовања („Кањош Мацедоновић”, „Хенри Шести”) у Будви.

– Овога пута ми је посебна част јер не само што смо изводили тако значајно дело „Рат и мир” већ и због тога што смо представу играли у манастиру Стањевићи који има дугу и посебну историју. Са великом радошћу сам стао баш ту да боравим, да се на достојан начин припремим за представу. Мир и тишина овог светог места дала је неку нову, другачију атмосферу комаду. Играње у таквим амбијентима оставља траг у нама – додао је.

– Већ дуго долазим у Црну Гору, присутан сам на фестивалу у Будви од његовог оснивања. Играо сам на разним местима, али ово искуство у манастиру Стањевићи  је невероватно. На страну лепота овог манастира која је неспорна, али оно што је мене дотакло јесте оно што сам осетио током литургује када ме је монах Симеон укључио у богослужбу. То ме је неочекивано вратило у центар, јер дошао сам бесан, нервозан, а сада осећам радост и једва сам чекао да станем на сцену. Изненадио сам се да је монах Симеон, архитекта по чијем је пројекту обновљен манастир Стањевићи, а посебно сам био затечен и одушевљен када је рекао да је брат наше чувене костимографкиње Љиљане Лили Драговић са којом сам сарађивао – открио нам је глумац Слободан Бештић.

У надахнутој глумачкој екипи били су и Миодраг Кривокапић, Данило Лончаревић, Златија Оцокољић Ивановић, Зорана Бећић Ђорђевић, Душан Матејић, Бојана Стефановић, Теодора Драгићевић, Немања Стаматовић, Нина Нешковић, Калина Ковачевић, Петар Стругар, Вучић Перовић и Недим Незировић.