Римска легија на обали Дунава

На истом месту јуче су се нашли трактор са приколицом, домаћа башта прошарана редовима шебоја и приткама парадајза и борилиште у којем су римски легионари вежбали тело и дух. Све ово затекло се на Великом ратном острву, чији мир посетиоци који долазе с друге стране реке не нарушавају често. У тишину шуме, међу заштићене биљне и животињске врсте преселио се главни град римске покрајине Горња Мезија, Виминацијум, а његово становништво и свакодневни живот оживела је филмска екипа на чијем је челу редитељ Срђан Радосављевић.Кадрови из живота обичних Римљана, обрада земље, религијски ритуали, војне вежбе, пратиће концерт француске музичарке Еме Шаплин који ће бити одржан 30. августа на археолошком локалитету Виминацијум. Амбијенталну музику уметнице илустроваће делови филма који ће бити приказиван на посебним екранима.

– Радниназив пројекта је „Визуелизација за Римску ноћ Виминацијум 2008”, а са оваквом туристичком и културном промоцијом овог археолошког локалитета почели смо прошле године. Циљ је да се тај локалитет и цео пројекат Археолошког института из Београда сам издржава и помоћу оваквих промоција скупљају средства и донације – објашњава Марија Радовић, костимограф и стручни саветник на сету, која је јуче имала пуне руке посла око облачења римских војника.

Замена фармерки и кошуља огртачима, обување римских сандала, скидање дигиталних сатова и подела копаља дуго је трајала, али екипа је стрпљиво чекала да се градски момци из удружења „Свибор” претворе у славне римске легионаре.

– Било је веома захтевно наћи костиме који ће верно осликавати становнике античког Рима. Цивилне ношње, грађанске, земљорадничке, плебејске и патрицијске, сашила је наша кројачица према оригиналним нацртима, а део војних униформи донели су људи из „Свибора”. Ратничке реквизите позајмили смо из „Авала филма”, са снимања „Бен Хура”, али они су били коришћени за други план филма, па су биле неопходне преправке – каже Радовићева.

(/slika2)Блештави оклопи, црвени плаштови и металне кациге добра су одбрана од удараца противника, али униформа у којој се римски легионар осећао сигуран, није предвиђена за београдских тридесет и два степена. Статисти који су снимали сцену борбе, лако су узвраћали ударце и избегавали оштрицу мача штитовима, али им је, изгледа, највећи непријатељ било сунце које дуго није хтело да се повуче са „бојног поља”. Ипак, било је ту још неколико природних непријатеља.

– Напорно је, понекад нам сметају обади, комарци, не спавамо данима, међутим снимање иде како треба и све обављамо по плану. Дневно на сету има између 30 и 50 људи, али покушавамо да их буде што мање да не би довели у опасности предиван природни амбијент –прича редитељ Срђан Радосављевић, коме на снимању осим домаћих филмских сарадника, помажу и уметници из Чешке.

Снимање траје око 12 сати дневно, а чамци почињу да превозе глумце и екипу са новобеоградске обале већ око осам сати. Римска авантура завршиће се данас када ће бити снимљени последњи кадрови, а редитељ нам открива своје бриге.

– Страховао сам како ћемо да превеземо опрему до Великог ратног острва и то ми је био најтежи део посла у стварању филма. Није ми свеједно, када помислим да сада скела треба поново да враћа сву технику – рекао је он.

Локацију за снимање филмским уметницима је уступило „Зеленило Београд”, које брине о овом природном добру. Извршни продуценти су Драгана Бебић и Срђан Радосављевић, а средства за пројекат обезбедио је Центар за нове технологије Виминацијум.