Двориште као цветни врт

У насељу Ледине на Новом Београду у новије време изграђен је велики број приватних породичних кућа које већином имају већа или мања дворишта. Понеко је неуредно, зарасло у коров и повисоку траву, док у другима лепо негован и уредно одржаван травњак личи на велики зелени ћилим. Појединци су, пак, део земљишта око куће претворили у баштицу, у којој за своје потребе гаје парадајз, паприку, краставце, леје лука, а негде и по који чокот винове лозе. Неко двориште, опет, личи на мали воћњак, са стаблима трешања, вишања, шљива, кајсија, па и смокава, које изгледа добро успевају у овом крају. А на једном месту смо видели и разгранати киви препун тек заметнутих плодова.

Ипак, највећи број овдашњих дворишта красе расцветале руже, затим хризантеме, орхидеје и кринови, па бели нарциси и црвени божури, као и неизбежне саксије с разнобојним цветићима. У том погледу, једно двориште на почетку Улице Орсона Велса посебно привлачи пажњу многих пролазника. Како импозантним двоспратним породичним здањем с раскошним терасама и балконима, тако и алејама сваковрсног цвећа најразличитијих боја. Баш кад смо хтели да направимо неколико снимака овог својеврсног цветног врта, на капији до улице појавила се старија госпођа пријатног изгледа, власница овог узорног домаћинства, која нам понуди да уђемо у двориште.

Пошто смо је љубазно поздравили и свесрдно похвалили овај бајковити амбијент, упитасмо ко се стара о овом силном цвећу, гаји га и негује. „Само ја и мој деда”, каже, „јер нема ко други.” „Па то је”, примећујемо, „доста обиман и захтеван посао, пошто биље треба окопавати, орезивати, плевити, ђубрити, заливати, прскати препаратима против биљних ваши и скупљати опале латице, а цвећа је много.” „Није проблем што је цвећа пуно, него што је пуно и година на нашим плећима, али кад се нешто воли није тешко”, напомиње стара госпођа па упозорава да приликом снимања случајно не „усликамо” и њу. Јер, „крај лепог цвећа ружна баба, неће вам ваљати слика”, каже у шали симпатична бака, очигледно веселе нарави. Поштујући њену приватност, послушали смо је, мада невољно.

Света Јокић,
Београд