Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МАСАКИ КУДО, јапански редитељ

Два пола једне исте душе

Стопа самохраних мајки на Окинави је двоструко већа од националног просека и каже се да је најгора у целој земљи, стопе тинејџерских трудноћа такође, а и стопа незапослености
Мaсаки Кудо (Фото: 56. КВИФФ)

Један од визуелно и тематски најпривлачнијих филмова у Главном такмичарском програму тек завршеног 56. фестивала у Карловим Варима био је „Далека обала” јапанског редитеља Мaсакија Куда, који приповеда о седамнаестогодишњој Аои која ради као хостеса у ноћном клубу како би зарадила новац за кирију, за свог малог сина и лењог мужа, још насилнијег после губитка посла.

 У овој интимној егзистенцијалистичкој причи која нуди мање блиставу слику Јапана него што је уобичајено, редитељ Кудо изазива гледаоце да се запитају какве шансе има млада породица да се извуче из друштвеног блата у које су је натерали сиромаштво и неразборитост младости, показујући да друштвена неједнакост утиче на све крајеве света.

Нема много оваквих филмских прича о малолетничком мајчинству а да долазе из Јапана. Откуда идеја да тако отворено говорите о овој теми?

Отприлике шест година пре снимања филма читао сам о томе да има доста званичних извештаја о сиромаштву на Окинави, о младим самохраним мајкама и малој деци и да је то постао велики и прилично озбиљан друштвени проблем. Поразиле су ме постојеће статистике. Стопа самохраних мајки на Окинави је двоструко већа од националног просека и каже се да је најгора у целој земљи. Стопе тинејџерских трудноћа такође, а и стопа незапослености у тој префектури је такође најнижа у целој земљи. Подаци у вези са насиљем у породици на Окинави су такође недавно биле рекордно високе, са просеком дуплим од остатка земље.

Култура гејши је на неки начин нестала, успостављена је мрачна култура

Како то објашњавате?

Има ту много разлога и не могу да генерализујем на нивоу целог Јапана, али што се тиче Окинаве мислим да је америчка база, која је смештена тамо, прилично велики део узрока тог проблема.

Ово је и филм о последицама сиромаштва?

Сиромаштво које погађа самохране мајке, младе мајке и њихову децу постало је озбиљан проблем. Девојке које су изложене насиљу својих породица и љубавника, бежећи од тога покушавају да пронађу своје место. Оно што ме је највише занимало јесте „гледиште” оних који су вршили званична истраживања и састављали званичне извештаје. То су социјални радници и они не осуђују нити покушавају да утичу на понашање девојчица. Они су само обзирни и слушају њихове проблеме.

Ви о овој теми филмски причате на емотивно леп начин и са разумевањем за јунакињу Аои која је с једне стране као и свака тинејџерка пуна живота, а са друге веома одговорна и брижна мајка са превеликим теретом на леђима?

Током истраживања за писање сценарија видели смо много таквих случајева међу малолетницама. За мене, то су дирљиве ствари. Најдирљивије је када видим да је пуна живота и радости, а са друге стране да много пати. Дакле, то су нека два пола исте душе која егзистирају заједно, као у неком стању хармоније. Она се бори за свакодневну егзистенцију свог малог сина и његовог неодговорног и насилног младог оца. Она се бори и за своју независност, али финансијска независност не значи и менталну независност. Када размишљамо о сиромаштву, треба да говоримо о уму, а не о материјалном сиромаштву. Живимо у ери у којој је довољно оставити родитеље и изаћи у друштво само са паметним телефоном. Независност за ове девојке представља тежак проблем, како да открију своја осећања и нађу своје место.

Из филма „Далека обала” (Фото: 56. КВИФФ)
​​

Откривате и читав један свет ноћних клубова у којима малолетне девојке раде као хостесе и анимир даме, да ли се то може повезати са јапанском културом гејши?

Култура гејши је на неки начин нестала, успостављена је мрачна култура. Није повезано са тим и није ово само проблем на Окинави. Одвајање од родитеља и изнајмљивање стана у Јапану пуно кошта, па многи бирају тај посао како би зарадили новац што пре. И то не раде само сиромашни већ сви који желе брзо да зараде новац, али их то не чини богатијима, а полиција и локална управа не раде добро и не реагују на прави начин. Врло брзо се ту створе и криминалци и уцењивачи и често се догађа да све то одведе и у проституцију.

Да ли заиста постоје тако лењи, насилни и неодговорни јапански момци попут лика Аоиног мужа у „Далекој обали”?

Постоје младићи попут Месија који у кладионицама проводе сваки дан и надају се нечему бољем, али мислим да то није у потпуности само њихова одговорност. Као у филму „Син” браће Дарден, ти дечаци се нађу у околностима које не желе и на неки начин желе да побегну од тога. И они су заправо жртве. Жртве сличних друштвених проблема за које се решење не нуди.

Приказујете лепоту града и лепоту обале и има много симбола у тој лепоти, чак и у последњој сцени одласка мајке са дететом у море?

То је за локално становништво свето место и никоме није дозвољено да ту уђе у воду и дође до ушћа реке с морем. Локални људи верују да ту живи богиња за коју се верује да је мајка свих Окинаваца.

Оставили сте отворени крај?

Да, желео сам да завршим ову причу тако да публика осети жељу да мајка и дете треба да живе. С друге стране, у филму има толико очаја, не мрака већ тамних откуцаја тешкоћа живота. Некако се наметнуло то осећање да она може бити победник. Направио сам последњу сцену филма са овом надом. Овај филм је посвећен мојој мајци и баки које су ме одгајале у ери насиља и интензивне дискриминације жена.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.