Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Летњи застоји крај Ђетиње

Поједини садржаји присутни протеклих сезона су замрли, а неолитско насеље, месецима под кључем, коначно треба да прими посетиоце
Летњи застоји крај Ђетиње
Дечји базен на ужичкој плажи још није завршен (Фото С. Јовичић)

Ужице. – Лепа плажа на планинској реци, најстарија хидроцентрала из 1900. године, обновљена средњовековна тврђава, шеталиште кроз „ћирине” тунеле, проглашено „европском зеленом стазом”, речна клисура за кајак и шетње ненарушеном природом, бања која лечи реуму и нерве, однедавно и први археолошки парк готово сасвим завршен... Све је то у Ужицу на неколико километара растојања, од градске плаже узводно Ђетињом до Стапарске бање. Прави бисер летње понуде у граду који жели и уме да дочека туристе.

Али овог лета нешто не иде, некаква учмалост протегла се и током јула. Изузев Старог града сазиданог у 14. веку, који је минулих година реконструисан уз значајну помоћ државе и америчке амбасаде (да би изгледао као у 18. столећу), остало још чека да се покрене, оживи, пробуди. Овог лета омогућени су обиласци Старог града као нове атракције и за месец дана обишло га је око 1.600 посетилаца, али садржаји подно тврђаве углавном су затворени или незавршени.

Пут уз Ђетињу полази од углавном занемарене плаже (некадашњег „ужичког мора”), где је јулских дана пливао тек понеки купач или су се млади возили педалином. На плажи од прошле јесени улагањима града преуређују невелики дечји базен. Прва фаза је одавно завршена, али нешто је изгледа било запело око опремања и завршних радова, па су зато једно време стајали послови. Мада су пролетос објављене најаве из ЈП „Ужице развој” да ће до почетка ове купалишне сезоне преуређени базен примити најмлађе купаче, то се још није догодило. Али је зато недавно промењен директор тог предузећа (да ли можда због базена?), при чему су власти образложиле да је реч „о оставци поднетој из личних разлога”. Потом су радови на базену убрзани, па је при крају постављање хидроизолације и ускоро ће ставити плочице и заштитну ограду. А надлежни у граду помињу обећање извођача да ће базен бити завршен до средине августа. Кад сезона купања буде на измаку.

Најстарија хидроцентрала „Под градом” прва је по Теслиним принципима саграђена на Балкану и чудом преживела 122 године са оригиналним „Сименсовим” машинама, способним да и сада струју производе. ЕПС је централу минулих година обновио и доградио (али без сагласности надлежног завода због чега је министарство поништило решење о дозволи за те радове), па је она углавном под кључем и струју не производи. Сада су могуће посете овом музеју технике ономе ко их претходно најави, при чему одобрења за то стижу из Београда, од ЕПС-ових „Обновљивих извора енергије” (ужички музеј их спроводи). С тим што су одобраване групама (ове године десетак их је обишло централу), а ваљало је каткад чекати и по неколико дана да посете буду одобрене. Зато појединци и туристи у пролазу овде не свраћају, због процедуре. Дознајемо да су недавно туристи из САД хтели да посете „стару даму”, али су пред закључаном капијом одустали сазнавши да треба да чекају на одобрење из Београда. Ере верују да је решење да се ХЕ врати граду који ју је подигао и дуго њоме газдовао.

Наспрам централе је место на коме су се претходних сезона изнајмљивали бицикли за оне што их возе „европском зеленом стазом”, али је овог лета затворено. Раније је с оближњег железничког моста до Стапарске бање саобраћао туристички возић, но и он је укинут. Почетком сезоне накратко је прорадило издавање кајака за вожње клисуром Ђетиње, али је и то после недавне поплаве наједном обустављено.

Причу о летњој летаргији дуж „европске зелене стазе” која кањоном води кроз „ћирине” тунеле дуго је заокруживала слика првог археолошког парка „Стапарк”, реплике неолитског насеља направљене поред Стапарске бање. Овај занимљив парк са кућама и земуницама од природних материјала, грађен из европских фондова као прекогранични пројекат, одавно је готово завршен и причало се да би у мају могао да буде отворен. Нешто је, међутим, омело планирано отварање, па је ово насеље, намењено да туристима и ђацима прикаже како је човек живео у праисторији, месецима стајало закључано. Коров и висока трава, примећивало се споља, расли су између направљених грађевина. Ових дана, међутим, то је покошено и уређено, отворена је и дуго закључана капија насеља, а незванично смо ту могли чути да би отварање „Стапарка” могло да уследи већ предстојећег викенда.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.