Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Депо резиденс” на месту изгорелог тржног центра

Почела изградња стамбено-пословног комплекса од 30.545 квадратних метара у Булевару краља Александра 142
(Фото Д. Мучибабић)

„Депо резиденс” назив је новог стамбено-пословног комплекса у Булевару краља Александра 142 који је почео да се гради на месту бившег тржног центра „Депо” изгорелог у пожару пре осам година. Осим тог податка, на градилишној табли пише и да је укупна површина будућег комплекса 30.545 квадратних метара, надземно 19.365 квадрата, да ће зграде имати по четири и осам спратова што се може видети на тродимензионалном приказу истакнутом на табли. Пројектант је компанија „Машинопројект копринг”, извођач радова на заштити темељне јаме „Новкол”, а завршетак радова је 2024. године.

Све ове податке инвеститор „БКА дивелопмент” је претходне две године брижљиво чувао не откривајући детаље пројекта. Њих није изнео ни прошле године када је сравнио са земљом све оно што ватрена стихија није прогутала августа 2014. у врачарском блоку између Булевара краља Александра, Синђелићеве, Нишке и Средачке улице. Прошлог лета градилиште је ограђено, а на тадашњој градилишној табли писало је да је реч о „измештању и реконструкцији каблова”, да је завршетак тог посла планиран за октобар, а да су инвеститори ГСП, „ЕПС дистрибуција” и „БКА дивелопмент”.

Та компанија је конзорцијум израелских фирми „Yossi Avrahami” и „Almogim holdings” који стоји иза пројекта „Депо” „у финансијском, оперативном и сваком другом смислу”, наглашавали су представници инвеститора неколико пута од октобра 2017. када су од града за 4,15 милиона евра купили остатке изгорелог Депоа, односно атрактивну грађевинску локацију. Реч је о 43 ара које је „БКА дивелопмент” пазарио недуго по свом формирању, 26. септембра 2017, односно три недеље пошто је Секретаријат за имовинске и правне послове огласио продају Депоа.

Тада је готово извесно постало оно што се наслућивало од 2014, а то је да ће ово место, важно за историју јавног престоничког превоза, добити потпуно нову намену – стамбену и комерцијалну. Почетак градње најављен је за 2018, али тек у лето те године Скупштина града је одобрила израду плана за блок прекопута зграде Општине Звездара. План детаљне регулације, чију је израду иницирао „БКА дивелопмент”, усвојен је 2020. Осим тржишно исплативих квадрата на том месту, према планском документу, предвиђена је изградња депанданса за децу предшколског узраста и новог објекта установе социјалне заштите у Средачкој улици који сада има више корисника.

„БКА дивелопмент” мораће да води рачуна о заштићеном трамвајском депоу на шта га је обавезао Градски завод за заштиту споменика културе.

– Посебно значајне објекте – радионице, најстарији део комплекса – потребно је задржати у постојећем габариту уз промену намене у смислу формирања галеријских и уметничких простора са пратећим садржајима, значајне објекте, хале, очувати у што већој мери, а најмање фасаде хала један, два и три оријентисане ка унутрашњости парцеле. Отворени, неизграђени део комплекса у унутрашњости парцеле сачувати и партерно и пејзажно уредити у функцији јавног простора – трга. Трамвајске шине задржати и уклопити, као обавезни елемент у планирано партерно уређење да би се очувала меморија на првобитну функцију овог простора. Трг уредити и опремити као простор комуникације, одмора и релаксације са елементима пројектованим у виду мањих зелених површина – навео је Завод за заштиту споменика културе у тексту усвојеног ПДР-а за Депо.

Док се „крчкао” пројекат за ту локацију, у јавности и на друштвеним мрежама живо се дискутовало о томе шта би требало на том месту да се зида. Нико од укључених у расправе на ову тему није жалио сам Депо, па није било ни претеране побуне против његовог рушења. Део јавности сматрао је да је блок у коме се налазио некадашњи Депо одавно требало попунити стамбеним квадратима, док је други део оцењивао да то није нимало мудро јер ће довести до додатних саобраћајних загушења.

Сумње у узрок пожара и неостварене идеје

Дуго после пожара 2014. у којем је Депо изгорео надлежни су закупце уверавали да ће хала бити обновљена и да ће моћи да се врате у њу, али у међувремену су се појавила два предлога – да се он поруши и изгради нов или да се обнови и у њега смести музеј ГСП-а. Предлог да Депо васкрсне у музеј, уметничке и занатске атељее подржао је и градски Завод за заштиту споменика културе. Закупци су тражили и да им се омогући да раде у другом мањем делу Депоа, који је ватра поштедела, али од тога ништа није било. Петнаест месеци касније за оне који су имали тезге у Депоу уређена је монтажна хала на пијаци Ђерам, али се у њу уселило само десетак закупаца. До данас званично није објављено шта је био узрок пожара у Депоу. Сумњало се на квар на инсталацијама, а међу некадашњим закупцима и то да је намерно запаљен.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Сурпа Д.
Како ће да се сачувају историјски заначајне радионице и хале као трамвајски музеј ГСП, кад је, како кажете (а као што се може и видети на сателитском снимку из 2022), све порушено и сравњено са земљом? Сем тога, у тексту се наводи да је "израелски" инвеститор купио 43 ара земљишта. Како ће Градски завод за заштиту споменика културе да натера актуелног власника земљишта да на том земљишту, односно делу парцеле реконструише или конзервира музеј ГСП? Зашто је, онда, Град продао приватнику цео плац?
Biće tu, dok kažeš metro (i ostale bajke)
Sve što smo gledali u američkim filmovima i serijama iz prošlog veka, dešava se sada i nama. Obrazovni program - Kako je Kapone urbanizovao Čikago...
Бата
Нећу се у овом коментару бавити инсинуацијама о пожару, већ ћу криминалним окарактерисати то што је назив стамбеног блока на енглеском језику. Ништа у овим инвеститорским тј. профитерским новим градњама није симпатично и позитивно. Чак и људи који се у њима населе изазивају антипатије јер имају толики новац у оваквој држави, јер желе да се населе у тим објектима иако виде и знају што и сви други, јер најчешће имају један или више аутомобила који ка њима изазивају такође негативну емоцију.
Pa vidi ovako
Pa ako ni Depo nije mogao biti sačuvan kao muzej Grada, onda šta ima da se buni prvorođeni za Jasenovac. Može se i on onda prodati i izgraditi Tržni Centar, ili fabriku hemije, Ciklon kojim sada zaprašuju komarce. Malo paradoxalno ali nažalost istinito.
fensi denser
politika spaljene zemlje

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.