„Depo rezidens” na mestu izgorelog tržnog centra

„Depo rezidens” naziv je novog stambeno-poslovnog kompleksa u Bulevaru kralja Aleksandra 142 koji je počeo da se gradi na mestu bivšeg tržnog centra „Depo” izgorelog u požaru pre osam godina. Osim tog podatka, na gradilišnoj tabli piše i da je ukupna površina budućeg kompleksa 30.545 kvadratnih metara, nadzemno 19.365 kvadrata, da će zgrade imati po četiri i osam spratova što se može videti na trodimenzionalnom prikazu istaknutom na tabli. Projektant je kompanija „Mašinoprojekt kopring”, izvođač radova na zaštiti temeljne jame „Novkol”, a završetak radova je 2024. godine.

Sve ove podatke investitor „BKA divelopment” je prethodne dve godine brižljivo čuvao ne otkrivajući detalje projekta. Njih nije izneo ni prošle godine kada je sravnio sa zemljom sve ono što vatrena stihija nije progutala avgusta 2014. u vračarskom bloku između Bulevara kralja Aleksandra, Sinđelićeve, Niške i Sredačke ulice. Prošlog leta gradilište je ograđeno, a na tadašnjoj gradilišnoj tabli pisalo je da je reč o „izmeštanju i rekonstrukciji kablova”, da je završetak tog posla planiran za oktobar, a da su investitori GSP, „EPS distribucija” i „BKA divelopment”.

Ta kompanija je konzorcijum izraelskih firmi „Yossi Avrahami” i „Almogim holdings” koji stoji iza projekta „Depo” „u finansijskom, operativnom i svakom drugom smislu”, naglašavali su predstavnici investitora nekoliko puta od oktobra 2017. kada su od grada za 4,15 miliona evra kupili ostatke izgorelog Depoa, odnosno atraktivnu građevinsku lokaciju. Reč je o 43 ara koje je „BKA divelopment” pazario nedugo po svom formiranju, 26. septembra 2017, odnosno tri nedelje pošto je Sekretarijat za imovinske i pravne poslove oglasio prodaju Depoa.

Tada je gotovo izvesno postalo ono što se naslućivalo od 2014, a to je da će ovo mesto, važno za istoriju javnog prestoničkog prevoza, dobiti potpuno novu namenu – stambenu i komercijalnu. Početak gradnje najavljen je za 2018, ali tek u leto te godine Skupština grada je odobrila izradu plana za blok prekoputa zgrade Opštine Zvezdara. Plan detaljne regulacije, čiju je izradu inicirao „BKA divelopment”, usvojen je 2020. Osim tržišno isplativih kvadrata na tom mestu, prema planskom dokumentu, predviđena je izgradnja depandansa za decu predškolskog uzrasta i novog objekta ustanove socijalne zaštite u Sredačkoj ulici koji sada ima više korisnika.

„BKA divelopment” moraće da vodi računa o zaštićenom tramvajskom depou na šta ga je obavezao Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture.

– Posebno značajne objekte – radionice, najstariji deo kompleksa – potrebno je zadržati u postojećem gabaritu uz promenu namene u smislu formiranja galerijskih i umetničkih prostora sa pratećim sadržajima, značajne objekte, hale, očuvati u što većoj meri, a najmanje fasade hala jedan, dva i tri orijentisane ka unutrašnjosti parcele. Otvoreni, neizgrađeni deo kompleksa u unutrašnjosti parcele sačuvati i parterno i pejzažno urediti u funkciji javnog prostora – trga. Tramvajske šine zadržati i uklopiti, kao obavezni element u planirano parterno uređenje da bi se očuvala memorija na prvobitnu funkciju ovog prostora. Trg urediti i opremiti kao prostor komunikacije, odmora i relaksacije sa elementima projektovanim u vidu manjih zelenih površina – naveo je Zavod za zaštitu spomenika kulture u tekstu usvojenog PDR-a za Depo.

Dok se „krčkao” projekat za tu lokaciju, u javnosti i na društvenim mrežama živo se diskutovalo o tome šta bi trebalo na tom mestu da se zida. Niko od uključenih u rasprave na ovu temu nije žalio sam Depo, pa nije bilo ni preterane pobune protiv njegovog rušenja. Deo javnosti smatrao je da je blok u kome se nalazio nekadašnji Depo odavno trebalo popuniti stambenim kvadratima, dok je drugi deo ocenjivao da to nije nimalo mudro jer će dovesti do dodatnih saobraćajnih zagušenja.

Sumnje u uzrok požara i neostvarene ideje

Dugo posle požara 2014. u kojem je Depo izgoreo nadležni su zakupce uveravali da će hala biti obnovljena i da će moći da se vrate u nju, ali u međuvremenu su se pojavila dva predloga – da se on poruši i izgradi nov ili da se obnovi i u njega smesti muzej GSP-a. Predlog da Depo vaskrsne u muzej, umetničke i zanatske ateljee podržao je i gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Zakupci su tražili i da im se omogući da rade u drugom manjem delu Depoa, koji je vatra poštedela, ali od toga ništa nije bilo. Petnaest meseci kasnije za one koji su imali tezge u Depou uređena je montažna hala na pijaci Đeram, ali se u nju uselilo samo desetak zakupaca. Do danas zvanično nije objavljeno šta je bio uzrok požara u Depou. Sumnjalo se na kvar na instalacijama, a među nekadašnjim zakupcima i to da je namerno zapaljen.