Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Није лако бити млад, нити бити жена

Фестивалски дан на Палићу обележиле су ауторке из читаве Европе, које су говориле о универзалним и тешким проблемима друштва
Данијела Хакулинен (Фото Танјуг/Д. Вујковић)

Суботица – Снажни женски гласови доминирали су четвртог дана новинарске конференције на Палићу. Једна за другом ређале су се ауторке које су говориле о појединим важним друштвеним темама и проблемима, попут одрастања у време социјалних мрежа, односима према мигрантима, женама које уједињују исти проблеми без обзира на културне разлике, те о готово неповратном уништењу наше животне средине или о губитку крова над главом.

У оквиру главног такмичарског програма приказан је „Девојачки филм” финске ауторке Али Хапасало, за који су сценарио о мукама одрастања писале Илона Ахти и Данијела Хакулинен. Хакулинен је присуствовала пројекцији на Палићу и открила да је сценарио писан пуних осам година, али и да се радује што она није морала да одраста у време друштвених мрежа и паметних телефона.

– Све то изгледа као слобода, али постоји притисак како се представити, особу посматра више очију него икада до сада. Постоје паметни млади људи који су отпорни на то, али је свакако данас тешко бити млад, изазовно је бити млада девојка – каже Хакулинен.

(Фото: А. Исаков)

Сценаристкиња је говорила о томе како су одлучиле да представљање брига одрастања и прихватања у друштву сведу на догађаје од три петка и једне суботе. Према њеним речима, филм је приказан у педесет земаља, што показује да су и поред одређених нордијских елемената, приказани интернационални проблеми одрастања младих.

Марија Драгуш, Румунка пореклом из Немачке, једна је од протагониста филма Кристијана Мунђија „Магнетна резонанца”.

„Од редитеља сам добила део сценарија који се односи на мене, и објаснио ми је све што се тиче мог лика, али ми није рекао због чега, нити сам и ја знала како ће се филм одвијати. Мунђију даје јасне границе у којима се крећете, мени то даје слободу, осећам се сигурно и рад са њим је као мастер клас – рекла је Марија Драгуш.

Филм који се бави и питањима ксенофобије, односима међу људима које покрећу нагони, пре месец дана је приказан у Кану и пројекција од 23.00 часа на Летњој позорници на Палићу била је његова српска премијера. Овај филм је и због својих појединих реалистичних сцена био тема о којој се највише разговарало и међу новинарима и критичарима.

„Мислим да Мунђију снима филмове да би подстакао расправу међу људима, овакве расправе су присутне свугде, има их у свакој породици”, сматра Драгуш.

У „Биоскопу Сабаја” у програму „Паралеле и судари”, уметнице Орит Фоукс Ротем из Израела, девет Арапкиња и Јеврејки налазе се у једном простору, а учесница у филму Лиора Леви објаснила је да назив филма значи практично биоскоп у затвору. Филм је снимљен у ентеријеру у кратком времену од двадесетак дана, саме учеснице су снимале поједине делове свог живота.

– У фокусу филма није припадност различитим културама већ да су жене свугде исте и имају исте проблеме – каже Лиора Леви.

У средишту интересовања и публике и медија најчешће су ова два такмичарска програма, али у оквиру програма Еколошки документарци проговара се о неким од најактуелнијих тема данашњице, као рецимо о томе како ћемо се грејати. Филм „Ово је наша кућа” одвија се у Какњу који живи и, чини се, умире од експлоатације угља. Мајда Ибраковић, продуценткиња филма, говорила је о томе да је рад на овом филму био занимљив јер га потписују три редитеља, Диого Переира, Ламиа Шабић и Лучано Перез Савој, те да филм има своју документарну али и визуелну важност. Оно што остаје као једна од најснажнијих порука филма, парафразирајући речи једне од интервјуисаних мештанки околних села која нестају, јесте да је термоелектрана држава у држави. У БИХ то је тако, јер термоелектрана и диктира и крши прописе и супротставља се локалној заједници ако нешто и покуша.

Мађарски филм „Принудно исељење” обрађује и нама блиску тему: када судски извршитељ закуца на врата старачког домаћинства да би га иселио. Ту ступа на сцену невладина организација „Град припада свима” са седиштем у Будимпешти, чији активисти формирају живи ланац како би заштитили несрећне станаре од ситуације у којој свако може да се нађе. О филму је говорила млада глумица Бланка Месарош, иначе суботичка снаја, а филм о тешкој теми проговара духовити и иронично.

Претходне вечери на сцени Летње позорнице Стефану Арсенијевићу и Зринку Огрести уручене су награде Асоцијације филмских фестивала Србије чији су филмови „Бановић Страхиња” у категорији домаћих играних филмова, и „Плави цвет” у категорији српских мањинских продукција, проглашени најбољима.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Ja sam ''prevaspitan'' u Holandiji gde sam ne ''privremenom radu'' vise od 50 godina. Gledano iz ''strane perspektive'' ja se slazem sa samo ''delom teze'': da zenama nije lako u Srbiji. Razlog su ratovi koji nisu mimoisli Srbiju pa su ''sinovi'' bili RETKI i postali ''mamine maze'' dok sestre nisu nikog volele vise od brata. Otuda ''miraz'' kako bi se doslo do zeta i unuka. Vreme ''retkosti sinova'' je proslo ali ne i njihovih zamilsjenih PRAVA . To se zove ''tradicija''.
Зорица Ристић
Што је онда Јура Стублић певао "Све је лако кад си млад"?
Tања
То је било пре 30 година. Свет се променио од тада.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.