Савремена сирота Банаћанка

У некадашњој обавезној школској лектири била је и приповетка „Сирота Банаћанка”. Говори о сиромашној жени која не може да плати кирију па бездушни газда на цичи зими скида и односи улазна врата. „Политика” од 14. јула на страни 9 доноси причу о сликарки Драгани Милисављевић, коју извршитељи сурово избацују из стана. Објашњено је да је све легално јер постоји судска пресуда којом је утврђено да „У време кад је претходни лажни власник фалсификованим уговором био уписан у катастар – још нису постојали јавни бележници, а у пракси је долазило до злоупотреба и превара.”

Суд је грдно погрешио. И пре и у време нотара постојао је, а и данас постоји, Закон о државном премеру и катастру, у којем пише: „Подаци о непокретностима и правима на њима уписани у складу с одредбама члана 5 овог закона сматрају се тачним и трећа лица не могу трпети штетне последице у промету непокретности и другим односима у којима се ови подаци користе.” Милисављевићева је купујући стан имала обавезу да из катастра прибави доказ о власништву и ништа више.

Постоје неки људи који упорно себи налазе посао тако што тврде да је неко укњижен нелегално и да ће они то да исправе. Из овог случаја види се да имају успеха. Шта онда да ради купац коме држава не гарантује тачност података? То је велика правна несигурност. Овим би требало озбиљно да се позабави Министарство правде. Није ово први такав случај. С времена на време неко упорно покушава и, нажалост, као што се види – има успеха.

Његослав Вукотић,
Панчево