Чланице ЕУ против предлога Брисела за штедњу гаса

Скоро половина чланица Европске уније не жели да им шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен диктира висину температуре у становима током предстојеће зиме.

Предлог Европске комисије да чланице ЕУ од 1. августа до краја марта следеће године смање употребу гаса за 15 одсто како би се припремиле за могуће прекиде у снабдевању овим енергентом из Русије наишао је на велики отпор влада чланица ЕУ, што доводи у питање да ли ће овај план за ванредне ситуације бити одобрен.

Дан пре него што је после десетодневног ремонта поново потекао гас „Северним током 1” на састанку националних дипломата у Бриселу најмање 12 од 27 чланица изразило је забринутост због предлога „европске владе”, рекло је за Ројтерс пет званичника ЕУ.

Главно питање је треба ли Европска комисија да има моћ да такве циљеве учини обавезујућим за све чланице евроблока. Зато су Данска, Француска, Ирска, Италија, Малта, Холандија, Пољска, Мађарска и Португалија биле међу државама које су рекле да Брисел не би требало да доноси такве одлуке а да чланицама претходно не да право гласа – а можда и право вета.

Међу првима се огласила шпанска министарка енергетике Тереза Рибера, рекавши да влада у Мадриду неће наредити потрошачима да ограниче потрошњу гаса.

„Нећемо законом уводити обавезу подешавања температуре кућних термостата”, рекла је у разговору за локалну радио-станицу Кадена СЕР, додавши да њена земља није зависна од руског гаса након ранијих улагања у инфраструктуру за складиштење овог енергента.

Португалска влада такође неће подржати план који је предложио Брисел да се европска потрошња гаса смањи за 15 одсто како би се превазишао могући прекид руских испорука, рекао је Жоао Галамба, државни секретар за животну средину и енергетику.

„Португалија ће се супротставити тој непропорционалној мери. Предлог ЕК није прилагођен земљама које нису међусобно повезане гасном мрежом, попут наше”, рекао је Галамба за лист „Публико”.

Португалски министар енергетике објаснио је да предлог ЕК не узима у обзир разлике међу земљама, објашњавајући да би принудно смањење потрошње гаса због ниске производње електричне енергије из хидроелектрана могло да доведе до нестанка струје на Пиринејском полуострву.

И Грчка се противи плану ЕУ да чланице смање употребу гаса за 15 одсто, саопштила је Мицотакисова влада након што је у четвртак ова земља представила план за ванредне ситуације, којим се предвиђају ротирајући прекиди струје као последње средство ако се поремете испоруке руског гаса.

Коначну реч о плану Урсуле фон дер Лајен даће министри енергетике држава чланица ЕУ на хитном састанку 26. јула. Да би спровођење овог предлога постало обавезно потребно је да добије подршку најмање 15 чланица евроблока.

„Земље ЕУ желе да имају могућност да саме покрећу такве кризне механизме. То није нешто што би желеле да предају у руке Европске комисије”, објаснио је један званичник уније.

Државе ЕУ се утркују да уочи зиме попуне своја складишта гаса, чија је садашња просечна попуњеност мања од 65 одсто, што је прилично ниже него што је циљ Брисела – 80 процената. Најмање залихе природног гаса су у источним и централноевропским земљама, пише магазин „Форбс”: у Бугарској 41,4 одсто, Хрватској 43,73, Мађарској 46,83 и Летонији 48,78 процената.

Зато није чудно што је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто отпутовао за Москву да купи додатне количине гаса. Његов руски колега Сергеј Лавров поручио је да ће ова молба мађарске владе хитно бити размотрена.

Упркос томе што је Русија поново одврнула славине на „Северном току 1”, Берлин припрема нови план за уштеду гаса.

Вицеканцелар Роберт Хабек, оптужујући Москву да смањеним испорукама гаса уцењује Немачку, затражио је од грађана да смање потрошњу овог енергента, што ће значити ниже температуре у становима и радним просторијама током зиме.

„Очекује се да ће потражња за гасом у Немачкој бити 12 одсто нижа него претходних зима, због високих цена и мера за ублажавање потрошње”, рекла је за портал „Политико” Пени Лик, аналитичарка консултантске куће „Вуд Макензи”.