Јаков Игњатовић о Србима и Немцима

Живећи у национално мешовитој средини Аустроугарске, наш знаменити писац реалиста Јаков Игњатовић (1822–1889) је као проницљиви посматрач проучавао особине и правио поређења особина појединих народа који су живели у тадашњој заједничкој држави. Био је сведок и са забринутошћу посматрао брзо смањивање броја Срба на тлу данашње Мађарске, што је на сентиментално тужан начин осликао у чувеном роману „Вечити младожења”.

У својим Мемоарима Игњатовић даје поређење између Срба и Немаца посматрајући друштвени слој пољопривредника, о чему говори следећи цитат: „И доиста, српски народ покрај свих својих мана, а такових има, као, на пример, злоба пакост, завист, у међусобности, нарочито у приватним одношајима, непотпомагање, то су доиста болести које једном народу корен изгристи могу; али држим, да што се доброг схватања, бистрине ума, проналазачког духа, Србина у Европи ниједан народ не надмашује, ретко се који њему успоредити може. Узмимо само на око српског тежака и сравнимо га с каквим другим. Србин као тежак, кад само хоће да ради, бољи је посленик и разумителнији него Шваба, разумевајући у једном определеном краћем времену; и што ради, кад хоће, и добро ради. У дужем времену стрпељивост га остави, а швапска стрпељивост победи га.” У поређењу са овим запажањима, можемо рећи да се мало шта променило за протеклих петнаестак деценија.

Драган Станковић,
Београд