Европска заштита природе

Специјални резерват природе Јелашничка клисура се налази у Понишављу и простире се на 115,73 хектара. Пружа се правцем северозапад-југоисток. Клисура је настала интензивним вертикалним усецањем Јелашничке реке у кречњачке стене, при чему је настала уска долина, стрмих страна, у дужини од око 1,5 километара. Одсеци клисуре су степенасто распоређени и водном ерозијом разбијени на стеновите ртове, усамљене зупце, платна и стубове. Станиште је бројних реликтних и ендемичних врста. Симбол ове клисуре су: српска рамондија (Ramonda serbica) и Наталијина рамондија (Ramonda nathaliae), терцијарни реликти Балкана. Заједно са Сићевачком клисуром представља једини локалитет на Балкану где наведене врсте расту заједно.

На основу Студије заштите Завода за заштиту природе Србије, Влада Републике Србије прогласила је 1995. Јелашничку клисуру за заштићено подручје I категорије заштите као подручје изузетног међународног и националног значаја.

Стручна сарадња: Богосав Стоиљковић, Завод за заштиту природе Србије

Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице простире се на површини од 595,38 хектара и налази се у Подрињу, у доњем делу речног тока Дрине и протеже се правцем исток-запад. Бистра планинска река Трешњица, непосредно пре стапања са Дрином, издубила је, неколико километара дугу, кречњачку клисуру.

Дубока око 500 метара, са литицама које се усправно уздижу изнад тока плаховите реке, клисура на појединим местима поприма одлике кањонске долине, посебно у зони ушћа Трибуће у Трешњицу. У клисури се гнезде многе птице грабљивице, попут сурог орла (Aquila chrysaetos) и сивог сокола (Falco peregrinus), али се пре свега распознаје по колонији белоглавог супа (Gyps fulvus) са око 45 јединки, која је захваљујући организованом хранилишту и раду чуварске службе све бројнија и стабилнија.

На основу Студије заштите Завода за заштиту природе Србије, Влада Републике Србије прогласила је клисуру реке Трешњице за заштићено подручје прве категорије заштите 1993, као подручје међународног и националног изузетног значаја.

Стручна сарадња: Милош Радаковић, Завод за заштиту природе Србије

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић