Витештво у спомен на чувени бој

Дубље (Богатић) – Јединствен пример српског витештва у историји савремене цивилизације, да кости ратника зараћених страна, и то на иницијативу нападнуте стране, почивају у истој гробници, поред још неколико локалитета, налази се и у мачванском селу Дубље, код Богатића. Кости више од хиљаду српских ратника и 166 чешких војника, погинулих у борбама у Првом светском рату на овом поднебљу, заједно почивају у крипти храма Вазнесења Господњег у овом селу. Кости су сакупљене и пренете у дубљанску цркву две године по њеној изградњи, 1936. године, из Сремске Раче.

 Овде, у мачванској равници, историја, поготово историја српског народа за слободу, има заиста дубље корене. Када се помене име овог села, ипак прва мисао иде ка чувеном Боју на Дубљу.

Ушанчени на оближњим њивама, српски устаници, предвођени Милошем Обреновићем, 26. јула 1815. године, поразили су босанске Турке. Том победом ставили су тачку на борбе у Другом српском устанку. Храбри устаници жртвом су своја имена уписали у историју Србије. Међу њима српске војводе Милић Дринчић и Сима Ненадовић, најмлађи син Алексе Ненадовића и жене му Јованке, брат проте Матеје Ненадовића. Њихове бисте налазе се надомак порте спомен-цркве. А у самој порти на јунаке Боја на Дубљу подсећа споменик са великим крстом на његовом врху, дело академског вајара Милана Торбице, на којем пише: ..

Традиционално, у спомен на овај бој, поред цркве у Дубљу, крајем јула одржава се културно-историјска и спортска манифестација, названа по знаменитом боју. Ове године одржана је 21. пут (од 2001. године). Током два дана, на позорници у црквеној порти, наступили су фолклорни ансамбли, музичке и певачке групе, изведена историјска монодрама, а потом и одржано спортско надметање у традиционалним српским дисциплинама – народни вишебој.

 И овог пута на дан обележавања годишњице боја, 26. јула, представници Републике Србије, општине Богатић, војних организација и мештани Дубља одали су почаст славним прецима, парастосом и полагањем венаца. Један венац, са посветом амбасаде Републике Чешке, заузима централно место, јер мачванска светиња, поред српских јунака Великог рата, чува спомен и на њихове ратнике, који више нису непријатељи. Смрт на бојном пољу их је повезала.