Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
АЛЕКСАНДАР СОКУРОВ НА 75. ФЕСТИВАЛУ У ЛОКАРНУ

Суочавање историје и тирана пред богом

Ја сам европско дете, обликовано културом, историјом и животном праксом Старог света, део сам тог света, а и Русија је део Старог света. Догађаји којих се дотичем у филму (два рата, револуција) све су наше домаће европске ствари и болести. Американци са овим немају никакве везе, каже аутор вансеријске „Бајке”
Александар Сокуров на 75. Фестивалу у Локарну (Фото 75. Локарно)

Узврпољени пред масивним вратима самог бога, од којег се очекује да каже пресудну реч, шетају се тим дантеовским чистилиштем Стаљин, Хитлер, Мусолини, Черчил, међусобно разговарајући и вербално се надмудрујући свако на свом језику. На грузијском, немачком, италијанском, енглеском. Рузвелта ту нема, Наполеон се ту и тамо појави да на француском прозбори покоју историјски важну мисао, а ту је и Исус Христос, што на каменом одру још немоћан лежи у великој боли од тешких рана, нефокусиран на ове тиране 20. века.

Ово су јунаци „Бајке”, новог филма маестралног руског аутора Александра Сокурова, сценаристе, редитеља, продуцента, сниматеља, монтажера, историчара по образовању, филмског теоретичара и творца филмова попут „Глас усамљеног човека”, „Дани помрачења”, „Мати и син”, „Отац и син”, трилогије о моћницима 20. века, коју чине „Молох” (о Хитлеру), „Таурус” (о Лењину) и „Сунце” (о цару Хирохиту), „Александра”, „Руски ковчег”, „Фауст”, „Франкофонија”...

Филм „Бајка”, тај најнеочекиванији и најнеобичнији филм који сам имала прилику да видим последњих деценија, с том формом великог филмског експеримента већински у црно-белој техници, унутар које се играни делови мешају са оригиналним архивским материјалом у некој врсти стриповске анимације, пре два дана имао је светску премијеру на 75. Филмском фестивалу у Локарну. Дакле, у традиционално неутралној Швајцарској, што није небитно јер су у јеку свеопштег санкцијског анатемисања руске културе и филмова једино Кан и Локарно имали петљу да међу своје такмичарске програме уврсте и по један филм руског аутора. Пун погодак је управо Сокуровљева „Бајка”, као прича о изгубљеном времену и фантомском болу, по свему више налик ноћној мори у којој слике говоре о одложеном рату и неизбежној одмазди, барем на оном свету. А коначног божјег суда или божје казне још нема, или ми то не видимо.

Реч је, дакле, о фантазмагоричном спектаклу који не личи ни на један филм који смо већ видели и који се не уклапа ни у какве каноне. Радња се одвија у загробном животу, у чистилишту, где се муче кључне личности не тако давне европске историје. Сокуров им у уста ставља све оно што су заиста говорили, а што је документовано и снимљено: и о комунизму, атеизму, империјалним амбицијама и томе да се „трава мора покосити до корена” (Стаљин), о заједничком опијању (Черчил), о женама (Хитлер се жали да се није оженио Вагнеровом нећаком, а могао је, и убеђује све око себе да има плаве очи), о ћеркама (Черчил се чуди зашто се владарима рађају црвенокосе ћерке), о Лењину као Мусолинијевом идолу и пријатељу (присећа се како је студирао у истој аустријској библиотеци као и Лењин)... Хитлер јадикује зашто није спалио Лондон, зашто није спалио Париз и пита Стаљина: „Зашто нисмо на време поделили свет?” Стаљин одговара: „Потребан ми је цео свет, а не половина.” Черчил све време одлично ради на персонификацији лукавог и надменог „демократског Запада” – никако безгрешног, али, чини се, јединој алтернативи деспотији.

Из филма „Бајка” Александра Сокурова

И дешавају се фантастична чуда, представљена, према речима самог редитеља, „с лаким хумором и тешким сарказмом”. Стаљин се окреће у гробу, Хитлер га назива „кавкаским Јеврејином”, Черчил стално зове краљицу, изазивајући завист код осталих вођа својим препотопним мобилним телефоном, а онда ће уследити антологијска сцена одмах после повика: „Не слушајте Сокурова, само напред!” Управо је „Напред” та кључна реч свих диктатура, упућена опијеним масама што у таласима надиру ка својим вођама. Та дуга врхунска сцена је попут деформисане хронике екстаза идолопоклонства која води људску масу у лонац убилачких ратова. Сокуров ту и звуком прави какофонију људских повика и урлика, Вагнерове музике и совјетске „Песме о декабристима” с рефреном „Напред, пријатељи, напред, напред, напред”, што све у контексту „Бајке” коренито мења свој смисао.

Прави глумци у филму су сви налик на ликове које тумаче, али они само оглашавају дијалошке линије и синхронизују покрете усана јер су на платну најчешће стварни ликови, ти арбитри људских судбина, заувек заробљени и заглављени пред божјим вратима, пред којима Черчил стално тражи предност. Но, капије раја за диктаторе 20. века остају чврсто затворене и сваки од тих антихероја ће са слатком носталгијом почети да се присећа свог „најлепшег часа” и један од њих ће рећи: „Све ће се заборавити и кренути из почетка.” Тако и јесте и сведочимо томе, те хвала Сокурову што нас на то подсећа и што својом „Бајком” позива гледалиште на дубоко размишљање.

После светске премијере у Локарну на конференцији за новинаре Александар Сокуров је рекао: „Фестивал у Локарну је постао део мог живота. Овде сам почео, представљајући свој први филм ’Глас усамљеног човека’, а овде евентуално и завршавам, представљајући сада свој последњи филм. Зашто последњи? Живот није бесконачан, ни снага није бесконачна. Наша земља пролази кроз тежак период. Могуће је да редитељи попут мене неће моћи да наставе с радом. Ако нисте потребни код куће, треба да ћутите. Немам ни друго, ни треће држављанство, а живећу у Русији док сам жив. Мој језик је ту, ту су моји ученици и ту осећам своју историјску одговорност пошто ми је судбина била да се родим у овој земљи.”

Осврћући се на тренутно стање у свету и Европи, Сокуров је изјавио: „Одавно је прошло време када су хуманистичке вредности биле битне. Време је за политичаре који су у суштини такмичари, а нису обдарени стратешким даровима. Понављам и понављаћу: гласајте за оне којима су хуманистичке вредности важније од политичких”, док је за своју „Бајку” казао и следеће: „Моја бајка је фантомски бол човека и човечанства. Шта су урадили Сложењицин, Маркес и остали уметници? Мрзим пропаганду, то је модерни облик манипулације сликом. Не постојим у области идеологије, већ у области драмске уметности. Важно нам је да разумемо, а још важније да схватимо како се у човеку рађа страшни Луциферов почетак. У просечној особи. У политици нема великих људи, сви су најобичнији.”

На питање зашто међу ликовима у филму нема Рузвелта и да ли је ово чисто европски избор, Сокуров је одговорио:

„Да, ја сам европско дете, обликовано културом, историјом и животном праксом Старог света, део сам овог Старог света, а и Русија је део Старог света. Догађаји којих се дотичемо у филму (два рата, револуција) све су наше домаће европске ствари и болести. Американци са овим немају никакве везе иако су учествовали у рату. Хајде да сами размислимо, па ћемо тек онда одлучити да ли ћемо дозволити да се неко меша – они који су веома удаљени. Океан који нас раздваја заправо је више од океана.”

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лука Пилипенда
"...Хајде да сами размислимо, па ћемо тек онда одлучити да ли ћемо дозволити да се неко меша – они који су веома удаљени. Океан који нас раздваја заправо је више од океана.” !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.