Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ALEKSANDAR SOKUROV NA 75. FESTIVALU U LOKARNU

Suočavanje istorije i tirana pred bogom

Ja sam evropsko dete, oblikovano kulturom, istorijom i životnom praksom Starog sveta, deo sam tog sveta, a i Rusija je deo Starog sveta. Događaji kojih se dotičem u filmu (dva rata, revolucija) sve su naše domaće evropske stvari i bolesti. Amerikanci sa ovim nemaju nikakve veze, kaže autor vanserijske „Bajke”
Александар Сокуров на 75. Фестивалу у Локарну (Фото 75. Локарно)

Uzvrpoljeni pred masivnim vratima samog boga, od kojeg se očekuje da kaže presudnu reč, šetaju se tim danteovskim čistilištem Staljin, Hitler, Musolini, Čerčil, međusobno razgovarajući i verbalno se nadmudrujući svako na svom jeziku. Na gruzijskom, nemačkom, italijanskom, engleskom. Ruzvelta tu nema, Napoleon se tu i tamo pojavi da na francuskom prozbori pokoju istorijski važnu misao, a tu je i Isus Hristos, što na kamenom odru još nemoćan leži u velikoj boli od teških rana, nefokusiran na ove tirane 20. veka.

Ovo su junaci „Bajke”, novog filma maestralnog ruskog autora Aleksandra Sokurova, scenariste, reditelja, producenta, snimatelja, montažera, istoričara po obrazovanju, filmskog teoretičara i tvorca filmova poput „Glas usamljenog čoveka”, „Dani pomračenja”, „Mati i sin”, „Otac i sin”, trilogije o moćnicima 20. veka, koju čine „Moloh” (o Hitleru), „Taurus” (o Lenjinu) i „Sunce” (o caru Hirohitu), „Aleksandra”, „Ruski kovčeg”, „Faust”, „Frankofonija”...

Film „Bajka”, taj najneočekivaniji i najneobičniji film koji sam imala priliku da vidim poslednjih decenija, s tom formom velikog filmskog eksperimenta većinski u crno-beloj tehnici, unutar koje se igrani delovi mešaju sa originalnim arhivskim materijalom u nekoj vrsti stripovske animacije, pre dva dana imao je svetsku premijeru na 75. Filmskom festivalu u Lokarnu. Dakle, u tradicionalno neutralnoj Švajcarskoj, što nije nebitno jer su u jeku sveopšteg sankcijskog anatemisanja ruske kulture i filmova jedino Kan i Lokarno imali petlju da među svoje takmičarske programe uvrste i po jedan film ruskog autora. Pun pogodak je upravo Sokurovljeva „Bajka”, kao priča o izgubljenom vremenu i fantomskom bolu, po svemu više nalik noćnoj mori u kojoj slike govore o odloženom ratu i neizbežnoj odmazdi, barem na onom svetu. A konačnog božjeg suda ili božje kazne još nema, ili mi to ne vidimo.

Reč je, dakle, o fantazmagoričnom spektaklu koji ne liči ni na jedan film koji smo već videli i koji se ne uklapa ni u kakve kanone. Radnja se odvija u zagrobnom životu, u čistilištu, gde se muče ključne ličnosti ne tako davne evropske istorije. Sokurov im u usta stavlja sve ono što su zaista govorili, a što je dokumentovano i snimljeno: i o komunizmu, ateizmu, imperijalnim ambicijama i tome da se „trava mora pokositi do korena” (Staljin), o zajedničkom opijanju (Čerčil), o ženama (Hitler se žali da se nije oženio Vagnerovom nećakom, a mogao je, i ubeđuje sve oko sebe da ima plave oči), o ćerkama (Čerčil se čudi zašto se vladarima rađaju crvenokose ćerke), o Lenjinu kao Musolinijevom idolu i prijatelju (priseća se kako je studirao u istoj austrijskoj biblioteci kao i Lenjin)... Hitler jadikuje zašto nije spalio London, zašto nije spalio Pariz i pita Staljina: „Zašto nismo na vreme podelili svet?” Staljin odgovara: „Potreban mi je ceo svet, a ne polovina.” Čerčil sve vreme odlično radi na personifikaciji lukavog i nadmenog „demokratskog Zapada” – nikako bezgrešnog, ali, čini se, jedinoj alternativi despotiji.

Iz filma „Bajka” Aleksandra Sokurova

I dešavaju se fantastična čuda, predstavljena, prema rečima samog reditelja, „s lakim humorom i teškim sarkazmom”. Staljin se okreće u grobu, Hitler ga naziva „kavkaskim Jevrejinom”, Čerčil stalno zove kraljicu, izazivajući zavist kod ostalih vođa svojim prepotopnim mobilnim telefonom, a onda će uslediti antologijska scena odmah posle povika: „Ne slušajte Sokurova, samo napred!” Upravo je „Napred” ta ključna reč svih diktatura, upućena opijenim masama što u talasima nadiru ka svojim vođama. Ta duga vrhunska scena je poput deformisane hronike ekstaza idolopoklonstva koja vodi ljudsku masu u lonac ubilačkih ratova. Sokurov tu i zvukom pravi kakofoniju ljudskih povika i urlika, Vagnerove muzike i sovjetske „Pesme o dekabristima” s refrenom „Napred, prijatelji, napred, napred, napred”, što sve u kontekstu „Bajke” korenito menja svoj smisao.

Pravi glumci u filmu su svi nalik na likove koje tumače, ali oni samo oglašavaju dijaloške linije i sinhronizuju pokrete usana jer su na platnu najčešće stvarni likovi, ti arbitri ljudskih sudbina, zauvek zarobljeni i zaglavljeni pred božjim vratima, pred kojima Čerčil stalno traži prednost. No, kapije raja za diktatore 20. veka ostaju čvrsto zatvorene i svaki od tih antiheroja će sa slatkom nostalgijom početi da se priseća svog „najlepšeg časa” i jedan od njih će reći: „Sve će se zaboraviti i krenuti iz početka.” Tako i jeste i svedočimo tome, te hvala Sokurovu što nas na to podseća i što svojom „Bajkom” poziva gledalište na duboko razmišljanje.

Posle svetske premijere u Lokarnu na konferenciji za novinare Aleksandar Sokurov je rekao: „Festival u Lokarnu je postao deo mog života. Ovde sam počeo, predstavljajući svoj prvi film ’Glas usamljenog čoveka’, a ovde eventualno i završavam, predstavljajući sada svoj poslednji film. Zašto poslednji? Život nije beskonačan, ni snaga nije beskonačna. Naša zemlja prolazi kroz težak period. Moguće je da reditelji poput mene neće moći da nastave s radom. Ako niste potrebni kod kuće, treba da ćutite. Nemam ni drugo, ni treće državljanstvo, a živeću u Rusiji dok sam živ. Moj jezik je tu, tu su moji učenici i tu osećam svoju istorijsku odgovornost pošto mi je sudbina bila da se rodim u ovoj zemlji.”

Osvrćući se na trenutno stanje u svetu i Evropi, Sokurov je izjavio: „Odavno je prošlo vreme kada su humanističke vrednosti bile bitne. Vreme je za političare koji su u suštini takmičari, a nisu obdareni strateškim darovima. Ponavljam i ponavljaću: glasajte za one kojima su humanističke vrednosti važnije od političkih”, dok je za svoju „Bajku” kazao i sledeće: „Moja bajka je fantomski bol čoveka i čovečanstva. Šta su uradili Složenjicin, Markes i ostali umetnici? Mrzim propagandu, to je moderni oblik manipulacije slikom. Ne postojim u oblasti ideologije, već u oblasti dramske umetnosti. Važno nam je da razumemo, a još važnije da shvatimo kako se u čoveku rađa strašni Luciferov početak. U prosečnoj osobi. U politici nema velikih ljudi, svi su najobičniji.”

Na pitanje zašto među likovima u filmu nema Ruzvelta i da li je ovo čisto evropski izbor, Sokurov je odgovorio:

„Da, ja sam evropsko dete, oblikovano kulturom, istorijom i životnom praksom Starog sveta, deo sam ovog Starog sveta, a i Rusija je deo Starog sveta. Događaji kojih se dotičemo u filmu (dva rata, revolucija) sve su naše domaće evropske stvari i bolesti. Amerikanci sa ovim nemaju nikakve veze iako su učestvovali u ratu. Hajde da sami razmislimo, pa ćemo tek onda odlučiti da li ćemo dozvoliti da se neko meša – oni koji su veoma udaljeni. Okean koji nas razdvaja zapravo je više od okeana.”

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лука Пилипенда
"...Хајде да сами размислимо, па ћемо тек онда одлучити да ли ћемо дозволити да се неко меша – они који су веома удаљени. Океан који нас раздваја заправо је више од океана.” !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.