Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рак угрожава и смедеревску децу

Рак угрожава и смедеревску децу
Има нешто у ваздуху: радиначка деца (Фото О. Милошевић)

Смедерево – Смедерево спада међу најугроженије градове у Србији по броју новооболелих од рака. Од 7.000 прегледа које смо обавили у првих девет месеци ове године, у 5.000 случајева или је малигнитет тек откривен, или је већ у фази лечења – открива за "Политику" начелник Онколошког одељења смедеревске болнице др Зоран Попадић.

Само током 2005, према званичним подацима овдашњег Здравственог центра, у смедеревској општини од рака је оболело 415 особа, а у последњих 10 година регистровано је близу 3.000 Смедереваца са канцерозним обољењима.

У селу Радинац, које се налази у непосредној близини железаре Ју-Ес стил Србија, према званичним подацима, највећи је број новооболелих од карцинома. У том насељу загађени су и ваздух и вода и земља. Од разних малигнитета, у Радинцу годишње у просеку оболи двадесетак особа, међутим, према тврдњама Радинчана, ова бројка је и већа, јер многи не стигну до лекара. Међу оболелима, све више је младих, па чак и деце.

Сокови са графитном прашином

– Стопа морталитета је овде последње две године знатно увећана, а највише се умире од рака. О обољењима дисајних путева да и не говорим. Људи с правом страхују за своје здравље – каже за наш лист председник Савета Месне заједнице Радинац Милован Костић.

Емисија штетних гасова из димњака железаре највећи је загађивач околних села, а најугроженији су, поред Радинца, села Враново, Раља и Мала Крсна. Недавно су постављене мерне станице за контролу нивоа емитованих гасова, једна од њих је и у Радинцу, али најчешће ни мештани, ни надлежни у том селу, немају увид у прикупљене податке. Зато не чуди што поврће произведено у овом селу на смедеревској пијаци купци заобилазе, а мештани су ипак приморани да се прехрањују својим производима. Радиначко поврће и воће прекривени су и графитном прашином и честицама прашине од руде гвожђа и кокса из фабричких погона, а како сазнајемо, велике количине овог воћа откупљују произвођачи сокова и других воћних прерађевина које се продају широм Србије!

Да Радинчани не оболевају само због загађеног ваздуха, указује и податак да кроз радиначки атар пролази и такозвани "канал црвене воде", у који се из погона "Ју-Ес стила" изливају отпадне воде и муљ. Страх од мешања овог муља са сеоским бунарима, а тиме и од загађења пијаће воде, више је него оправдан.

Но, ни то није крај пописа еколошких опасности са којима су суочени Радинчани. Локална самоуправа је одлучила да баш у атару овог села, на потесу Јелен До, буде лоцирана регионална депонија, на којој ће бити одлагано смедеревско, пожаревачко и ковинско смеће.

На површини од 20 хектара, удаљеној само 300 метара од првих сеоских кућа, у којима живи више од 1.500 људи, у наредних 20 година биће складиштено смеће које одбацује близу 300.000 становника ове три општине. Житеље Радинца није умирила ни тврдња надлежних да ће депонија бити саграђена у складу са европским стандардима о заштити животне средине, па је све присутнији страх да ће са депонијом у свом атару дефинитивно постати "црна тачка" на мапи еколошки угрожених насеља у Србији.

Прете затрпавањем канала

Огорчени и исцрпљени безуспешном борбом са менаџментом железаре и локалним властима, Радинчани су ових дана упутили писмо председнику Србије Борису Тадићу, у којем изражавају бригу због "драстичног повећања броја оболелих од рака и обољења дисајних путева".

– И пре две године смо се обратили Тадићу, али од овог писма очекујемо више. Требало би да дође лично у Радинац, или да пошаље своје сараднике, да се увере у наше проблеме и помогну нам да их решимо. Ако изостане одговор, Савет Месне заједнице не може да преузме одговорност због могућих акција који ће мештани предузети. Постоји опасност да блокирају све капије "Ју-Ес стила", а није искључена ни могућност да затрпају канал "црвене воде" и тиме направе још већу штету – наглашава председник Савета МЗ Радинац Милован Костић и додаје да од новца који је прошле и ове године "Ју-Ес стил" уплатио држави на име такси за заштиту животне средине – ни динар није уложен у ово село.

– Према незваничној информацији, реч је о неколико милиона долара. Претпостављам да је новац отишао на рачуне "Србијавода" и Министарства пољопривреде, али ко зна где је завршио. Заборавила нас је и локална самоуправа – 16 милиона динара које је железара уплатила општини 2005. године, за заштиту животне средине, искоришћено је за санирање дивљих депонија, а то нема везе са загађењем које је последица производње у "Ју-Ес стилу" – закључује Милован Костић.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.