Рак угрожава и смедеревску децу
Смедерево – Смедерево спада међу најугроженије градове у Србији по броју новооболелих од рака. Од 7.000 прегледа које смо обавили у првих девет месеци ове године, у 5.000 случајева или је малигнитет тек откривен, или је већ у фази лечења – открива за "Политику" начелник Онколошког одељења смедеревске болнице др Зоран Попадић.
Само током 2005, према званичним подацима овдашњег Здравственог центра, у смедеревској општини од рака је оболело 415 особа, а у последњих 10 година регистровано је близу 3.000 Смедереваца са канцерозним обољењима.
У селу Радинац, које се налази у непосредној близини железаре Ју-Ес стил Србија, према званичним подацима, највећи је број новооболелих од карцинома. У том насељу загађени су и ваздух и вода и земља. Од разних малигнитета, у Радинцу годишње у просеку оболи двадесетак особа, међутим, према тврдњама Радинчана, ова бројка је и већа, јер многи не стигну до лекара. Међу оболелима, све више је младих, па чак и деце.
Сокови са графитном прашином
– Стопа морталитета је овде последње две године знатно увећана, а највише се умире од рака. О обољењима дисајних путева да и не говорим. Људи с правом страхују за своје здравље – каже за наш лист председник Савета Месне заједнице Радинац Милован Костић.
Емисија штетних гасова из димњака железаре највећи је загађивач околних села, а најугроженији су, поред Радинца, села Враново, Раља и Мала Крсна. Недавно су постављене мерне станице за контролу нивоа емитованих гасова, једна од њих је и у Радинцу, али најчешће ни мештани, ни надлежни у том селу, немају увид у прикупљене податке. Зато не чуди што поврће произведено у овом селу на смедеревској пијаци купци заобилазе, а мештани су ипак приморани да се прехрањују својим производима. Радиначко поврће и воће прекривени су и графитном прашином и честицама прашине од руде гвожђа и кокса из фабричких погона, а како сазнајемо, велике количине овог воћа откупљују произвођачи сокова и других воћних прерађевина које се продају широм Србије!
Да Радинчани не оболевају само због загађеног ваздуха, указује и податак да кроз радиначки атар пролази и такозвани "канал црвене воде", у који се из погона "Ју-Ес стила" изливају отпадне воде и муљ. Страх од мешања овог муља са сеоским бунарима, а тиме и од загађења пијаће воде, више је него оправдан.
Но, ни то није крај пописа еколошких опасности са којима су суочени Радинчани. Локална самоуправа је одлучила да баш у атару овог села, на потесу Јелен До, буде лоцирана регионална депонија, на којој ће бити одлагано смедеревско, пожаревачко и ковинско смеће.
На површини од 20 хектара, удаљеној само 300 метара од првих сеоских кућа, у којима живи више од 1.500 људи, у наредних 20 година биће складиштено смеће које одбацује близу 300.000 становника ове три општине. Житеље Радинца није умирила ни тврдња надлежних да ће депонија бити саграђена у складу са европским стандардима о заштити животне средине, па је све присутнији страх да ће са депонијом у свом атару дефинитивно постати "црна тачка" на мапи еколошки угрожених насеља у Србији.
Прете затрпавањем канала
Огорчени и исцрпљени безуспешном борбом са менаџментом железаре и локалним властима, Радинчани су ових дана упутили писмо председнику Србије Борису Тадићу, у којем изражавају бригу због "драстичног повећања броја оболелих од рака и обољења дисајних путева".
– И пре две године смо се обратили Тадићу, али од овог писма очекујемо више. Требало би да дође лично у Радинац, или да пошаље своје сараднике, да се увере у наше проблеме и помогну нам да их решимо. Ако изостане одговор, Савет Месне заједнице не може да преузме одговорност због могућих акција који ће мештани предузети. Постоји опасност да блокирају све капије "Ју-Ес стила", а није искључена ни могућност да затрпају канал "црвене воде" и тиме направе још већу штету – наглашава председник Савета МЗ Радинац Милован Костић и додаје да од новца који је прошле и ове године "Ју-Ес стил" уплатио држави на име такси за заштиту животне средине – ни динар није уложен у ово село.
– Према незваничној информацији, реч је о неколико милиона долара. Претпостављам да је новац отишао на рачуне "Србијавода" и Министарства пољопривреде, али ко зна где је завршио. Заборавила нас је и локална самоуправа – 16 милиона динара које је железара уплатила општини 2005. године, за заштиту животне средине, искоришћено је за санирање дивљих депонија, а то нема везе са загађењем које је последица производње у "Ју-Ес стилу" – закључује Милован Костић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


