Нову владу чека ребаланс буџета

Нову Владу Србије очекује ребаланс буџета, најавила је актуелна премијерка Ана Брнабић. Индиректно је и одговорила зашто се прекраја државна каса, рекавши да ће бити повећане плате у јавном сектору и пензије, упркос изазовима са којима се земља суочава. Према њеним речима, не одустаје се од двоцифреног повећања плата и  повећања пензија више од 19 одсто.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, сматра да је ребаланс потребан јер смо последњих месеци трошили преко сваке мере.

– Ипак се налазимо у кризи. Трошкови, односно државни издаци расту повећањем плата и пензија. Нешто од тога ће бити ове нешто следеће године, али у сваком случају ребаланс буџета је очекиван. Колики ће бити, то не знамо. Држава мора прилагодити плаћања са својим приходима и то је разлог зашто се прави ребаланс – каже Савић.

Иван Николић, научни сарадник Економског института, наглашава да ће бити промена везаних за нека улагања, али свеједно ако посматрамо извршење буџета за првих шест месеци, односно практично са јулом, дефицит готово да не постоји.

– У суштини је боље стање него што је планирано првобитним буџетом. То опет не мора да значи, јер је крајње неизвесно шта ће се даље дешавати у предстојећим јесењим и зимским месецима јер ће потреба за куповином енергената расти. Имаћемо нову владу. Не знамо да ли ће остати исти министар финансија. Све то на неки начин релативизује тај ребаланс или нацрт који је, верујем, припремљен – каже Николић.

Он наглашава да би по основу повећања пензија расходи требало да буду већи, што није јасно да ли ће бити у октобру или новембру, али дефинитивно ће нешто већи расходи по основу трансфера ПИО фонду бити исказани у буџету. Такође треба узети најављено и повећање зарада у јавном сектору, али и то је неизвесно у ком тренутку ће се десити да ли 1. јануара 2023. или ће нешто ући и у овој години.

– Када погледамо ширу слику, раст БДП, који је око четири одсто, стање у јавним финансијама закључно са јулом, које је уравнотежено и прилив инвестиција, рекли бисмо да је стање у економији динамички посматрано повољно, ако занемаримо утицај кризе изазване ратом у Украјини и утицај пандемије, који се прелио преко виших цена и пада стандарда. Али изазови који постоје и који су сагледиви у кратком року и даље брину у одређеној мери да морамо бити даље опрезни и са трошењем и са тим ребалансом, односно ширењем расхода – сматра Николић.

Јавни дуг Србије је на крају јуна ове године износио 31,3 милијарде евра, што је 53,2 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је недавно Министарство финансија. На крају маја јавни дуг је био око 30,7 милијарди евра и његов удео у БДП-у је био 52,3 одсто.

На нивоу опште државе у периоду јануар-јун остварен је фискални дефицит у износу од 15,6 милијарди и примарни фискални суфицит у износу од 58,5 милијарди динара.

Подсетимо, буџетом за 2022. Влада Србије планирала је приходе у државној каси у висини од 1.561,8 милијарди динара. Планирани трошкови износе 1.717 милијарди динара. Највише новца планирано је да буде потрошено на капиталне инвестиције, око 486 милијарди динара. Очекивани дефицит је три одсто. Цео буџет је скројен на пројектованом привредном расту од 4,5 одсто.