Жеља звана Скала

Прошао је Битеф, 41. по реду, а већ сутра стиже 39. Бемус. У кратком предаху између наша два стара фестивала да који ред посветимо и једном знатно млађем – Петом београдском фестивалу игре – због неких лепих "обећања" публици за пролеће 2008. Главни догађај је вест: Балет миланске Скале први пут у вашем граду! Тај април у Београду посебно ће се по томе памтити, по четвртој вечери у месецу када ће гости из Италије у "Сава центру" отворити фестивал са представом "Медитеранеа" Маура Бигонцетија. На истој позорници фестивал ће, 19. априла, затворити "Метаполис" из Марсеја, града средоземног. Између та два Медитерана на београдске сцене "допловиће" још седам трупа, са три континента.

Разна изненађења прате фестивале, али, барем на папиру, Скала је увек Скала! Година рођења овога балета је 1778, а досад нам никад нису долазили. И не само овде, него их ни у ближој околини није било. Више података о једном дуго очекиваном плесу добили смо од Аје Јунг (са редитељем Небојшом Брадићем створила и води БФИ), која се добро намучила да коначно и ми то доживимо.

– Наши преговори са Скалом трајали су годинама. Проблем је што овај ансамбл ретко иде на гостовања. Ове године, рецимо, били су са "Успаваном лепотицом" у лондонском Ковент гардену а са "Дон Кихотом" на мало већој турнеји по Јапану. И то је све. Наредне године чека их отварање нашег фестивала и 17 наступа на сцени Париске опере. То би био њихов "ритам" и зато је тешко изборити се за њихову посету. Ова прва код нас значајна је и због тога што је премијера балета "Медитеранеа" у марту, тако да ће га, после Миланеза, први видети Београђани. Кореограф Мауро Бигонцети, који је овде долазио са Атербалетом, својевремено је имао леп успех са "Медитеранеом" у извођењу Тосканског балета из Фиренце. У јануару он ће у Милану правити римејк. Биће то дужа представа, са дупло више играча (37), са доста нове музике... Главна звезда биће Масимо Муру. Реч је о играчу чије су партнерке велика имена: Силви Гилем, Алесандра Фери, Светлана Захарова..., некад и славна Карла Фрачи. Музика у "Медитеранеи" је: Палестрина, Моцарт и један медитерански микс. И још разне мешавине култура су ту: у бојама, мирисима, укусима... медитеранским.

Фестивал ће отворити представа која се још није ни родила... Плашите ли се тог ризика – упитали смо.

– Ако ретко играју по свету, ако их пуно траже, ако је тешко наћи место у њиховом годишњем календару, ако је мартовска светска премијера већ распродата, а цене улазница су од 80 до 250 евра, ако нас охрабрује и велики успех прве "Медитеранее", ако је Бигонцети и гостујући кореограф у Њујорк Сити балету и Штутгартском балету..., мало (уметничког) ризика ваљда можемо себи дозволити. Уосталом, Скала је добра "марка", ево постоји већ трећи век – каже Аја Јунг.

Распитујемо се и о "Метаполису", том футуристичком граду на марсејској сцени, који ће затворити Београдски фестивал игре. Чујемо и да је главни јунак представе управо овај "град из 23. века", како га је у својој машти видела Заха Хадад, славни архитекта, којој је ово први излет у свет театра. По "моди" из 23. века, она је обукла и играче. Ова представа Марсејског балета, у кореографији Фредерика Фламана, отворила је овогодишњу сезону у њујоршком Линколн центру.

Остали комади, већ по традицији, играће се у Београдском драмском позоришту. Не баш сви, њих пет. Један ће бити у Мадленијануму, а за један још се тражи адекватaн позоришни простор. Ево и преосталих наслова и имена: светска премијера словеначке представе "Pret-a-porter" (мариборски и љубљански играчи у кореографији Едварда Клуга), Трупа Инбал Пинто из Тел Авива ("Shaker", кор. И. Пинто-Абшалом Полак), Хенри Огуике компанија из Лондона ("Мало црвено", поменутог уметника британско-нигеријског порекла), "Алијас" из Женеве ("Хватање прашине" или нови сусрет са изванредним бразилским кореографом Ђуиљермом Ботељом), Шин Веи денс арт из Њујорка ("Посвећење пролећа" и "Слободан пад" у кореографији уметника рођеног у Кини), Клуб Гај&Рони из холандског града Гронингена ("Поетични порази" Гаја Вајцмана и Ронија Хавера, у којима игра и наша Дуња Јоцић, победница на последњем Фестивалу кореографских минијатура у Београду) и "Спилбаундденс" из Рима ("Емотивна равнотежа" и "Нафас" кореографа Маура Астолфија).