Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Рат и мир” у Охриду

Београдски драмски уметници одиграли представу у амбијенталном простору
Из представе „Рат и мир” у Охриду (Фото: Охридско лето)

Од нашег специјалног извештача

Охрид – „Ми мислимо када нас нешто скрене са путање да је готово, пропало, а оно тек ту када наиђе несрећа започне нешто ново и добро. Док је живота биће и среће, много тога је још пред нама!”

Овако је поручивао прексиноћ са охридске сцене „Долни Сарај” Толстојев јунак Гроф Петар Пјер Кирилович Безухов, којег је тумачио глумац Хаџи Ненад Маричић. Екипа представе „Рат и мир” ансамбла Драме Народног позоришта у Београду, после недавног гостовања на фестивалу „Град театар” у Будви, у својој краткој биографији, будући да је премијера била пре непуна два месеца, убележила је наступ и на овогодишњем 62. издању фестивала „Охридско лето” у Северној Македонији. Охридска публика с пажњом је пратила сценску причу Толстојевог дела „Рат и мир” у драматизацији Федера Шилија и режији Бориса Лијешевића, и поред гласне музике из оближњег кафеа која је нарушавала овај склад, богато наградивши београдске глумце аплаузом. У публици су седели бројни македонски уметници, међу њима и глумац Никола Ристановски, управници позоришта, поклоници сценске поетике.

– Моја жеља је да урадимо копродукцију са београдским колегама, да то буде српско-македонски микс. Очекујем да наша ресорна министарства то подрже, да имамо премијеру већ следеће сезоне овде у Охриду. У оквиру уније „Отворени Балкан” отворили смо много тема. Само да ми се моја Југославија врати, да олакшамо живот свима. Македонија је мала земља, од када смо се „разредили”, није лако. Овако појединачно не можемо много тога да урадимо. Када не бисмо имали границе, сарадња и наши животи били би квалитетнији у свим сферама – каже Наташа Поповић, директорка „Охридског лета”, на чијем челу је већ четири године и која снажно повезује уметнике са ових простора, али и шире. Овогодишње 62. фестивалско издање угостило је више од 1.000 уметника из 25 земаља.

Представа „Рат и мир” отвара комплексна питања рата и мира на више нивоа, надилазећи саму радњу, на личном, симболичком и метафоричком плану. Отуда је питање за редитеља Бориса Лијешевића у Охриду било шта је полазна идеја у његовом читању овог романа.

– Много сам до сада чуо лепих речи о овом фестивалу. Чинило ми се да на њега долазе неки други, паметнији, мудрији људи, а ево дошао је ред и на мене. Када је у питању рад на представи „Рат и мир” све више верујем да се тај порив налази у средњим годинама. Када мушкарци дођу у средње године, или купују велике аутомобиле, или праве огромне куће. Ја сам узео да радим „Рат и мир”. Ово велико дело тешко је свести на неколико реченица и казати шта је у овом случају најважније, зато што је то такав материјал, али и представа која говори и о смислу историје, човековом постојању, односно смислу и бесмислу ратовања. Оно што је мени било важно јесте да покажем да се рат и мир дешава свуда и у геополитичком смислу, и љубавно-интимном људском, у човеку, у вези између људи, у природи, историји, и да су све то неки нормални циклуси у историји. Живот ме је научио да увек треба ићи у правцу свога страха – навео је Борис Лијешевић, док је Молина Удовички Фотез, директорка Драме националног театра, приметила:

– После више година ево нас у Охриду. У овом случају реч је о дивном позоришном пријатељству. Три године смо се канили да радимо представу „Рат и мир” да би се све склопило у два месеца. Ово је храбра подела. Многи млади глумци су се први пут представили са великим улогама у националном театру. Глумачку екипу представе чине уметници који су спремни да дају срце на длану, а то се у представи и осећа.

Своје утиске, поделио је са нама и Петар Стругар, харизматични глумац чија се популарност и у Охриду и те како приметила.

– Извините, сву сам концентрацију оставио на сцени, због гласне музике која нас је реметила. Ми имамо ту част да радимо са Борисом Лијешевићем, који успева да свако играње учини другачијим, што се и у Охриду десило. Бивша Југославија мора да остане културолошка целина, да будемо на том пољу увезани – каже Стругар.

Теодора Драгићевић, која је тумачила Наташу Ростову, наглашава да је осетила топао пријем код македонске публике, иако је захтевно играти у амбијенталном простору, а Бојана Стефановић примећује да сцене на отвореном захтевају додатну енергију, посебну врсту адаптације.

Калина Ковачевић сматра да је охридски амбијент чаробан. Та идеја, каже, да све са стране и око саме сцене функционише као део представе, дало је још једну димензију овом гостовању. Посебно је осећање за глумца играти на отвореном, како вели Златија Оцокољић Ивановић: „Тај ветар који дува, доноси посебну драж. Звуци који круже око сцене додатни осећај...”

После представе, у тишини хотелске терасе, на самој обали језера, београдски уметници до касно у ноћ размењивали су искуства, сумирали утиске. Деловали су као права породица, а то заједништво које се осећа даје и њиховој представи снагу, отуда и не чуди коментар да ће се „Рат и мир” још дуго играти.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.