Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Rat i mir” u Ohridu

Beogradski dramski umetnici odigrali predstavu u ambijentalnom prostoru
Из представе „Рат и мир” у Охриду (Фото: Охридско лето)

Od našeg specijalnog izveštača

Ohrid – „Mi mislimo kada nas nešto skrene sa putanje da je gotovo, propalo, a ono tek tu kada naiđe nesreća započne nešto novo i dobro. Dok je života biće i sreće, mnogo toga je još pred nama!”

Ovako je poručivao preksinoć sa ohridske scene „Dolni Saraj” Tolstojev junak Grof Petar Pjer Kirilovič Bezuhov, kojeg je tumačio glumac Hadži Nenad Maričić. Ekipa predstave „Rat i mir” ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, posle nedavnog gostovanja na festivalu „Grad teatar” u Budvi, u svojoj kratkoj biografiji, budući da je premijera bila pre nepuna dva meseca, ubeležila je nastup i na ovogodišnjem 62. izdanju festivala „Ohridsko leto” u Severnoj Makedoniji. Ohridska publika s pažnjom je pratila scensku priču Tolstojevog dela „Rat i mir” u dramatizaciji Federa Šilija i režiji Borisa Liješevića, i pored glasne muzike iz obližnjeg kafea koja je narušavala ovaj sklad, bogato nagradivši beogradske glumce aplauzom. U publici su sedeli brojni makedonski umetnici, među njima i glumac Nikola Ristanovski, upravnici pozorišta, poklonici scenske poetike.

– Moja želja je da uradimo koprodukciju sa beogradskim kolegama, da to bude srpsko-makedonski miks. Očekujem da naša resorna ministarstva to podrže, da imamo premijeru već sledeće sezone ovde u Ohridu. U okviru unije „Otvoreni Balkan” otvorili smo mnogo tema. Samo da mi se moja Jugoslavija vrati, da olakšamo život svima. Makedonija je mala zemlja, od kada smo se „razredili”, nije lako. Ovako pojedinačno ne možemo mnogo toga da uradimo. Kada ne bismo imali granice, saradnja i naši životi bili bi kvalitetniji u svim sferama – kaže Nataša Popović, direktorka „Ohridskog leta”, na čijem čelu je već četiri godine i koja snažno povezuje umetnike sa ovih prostora, ali i šire. Ovogodišnje 62. festivalsko izdanje ugostilo je više od 1.000 umetnika iz 25 zemalja.

Predstava „Rat i mir” otvara kompleksna pitanja rata i mira na više nivoa, nadilazeći samu radnju, na ličnom, simboličkom i metaforičkom planu. Otuda je pitanje za reditelja Borisa Liješevića u Ohridu bilo šta je polazna ideja u njegovom čitanju ovog romana.

– Mnogo sam do sada čuo lepih reči o ovom festivalu. Činilo mi se da na njega dolaze neki drugi, pametniji, mudriji ljudi, a evo došao je red i na mene. Kada je u pitanju rad na predstavi „Rat i mir” sve više verujem da se taj poriv nalazi u srednjim godinama. Kada muškarci dođu u srednje godine, ili kupuju velike automobile, ili prave ogromne kuće. Ja sam uzeo da radim „Rat i mir”. Ovo veliko delo teško je svesti na nekoliko rečenica i kazati šta je u ovom slučaju najvažnije, zato što je to takav materijal, ali i predstava koja govori i o smislu istorije, čovekovom postojanju, odnosno smislu i besmislu ratovanja. Ono što je meni bilo važno jeste da pokažem da se rat i mir dešava svuda i u geopolitičkom smislu, i ljubavno-intimnom ljudskom, u čoveku, u vezi između ljudi, u prirodi, istoriji, i da su sve to neki normalni ciklusi u istoriji. Život me je naučio da uvek treba ići u pravcu svoga straha – naveo je Boris Liješević, dok je Molina Udovički Fotez, direktorka Drame nacionalnog teatra, primetila:

– Posle više godina evo nas u Ohridu. U ovom slučaju reč je o divnom pozorišnom prijateljstvu. Tri godine smo se kanili da radimo predstavu „Rat i mir” da bi se sve sklopilo u dva meseca. Ovo je hrabra podela. Mnogi mladi glumci su se prvi put predstavili sa velikim ulogama u nacionalnom teatru. Glumačku ekipu predstave čine umetnici koji su spremni da daju srce na dlanu, a to se u predstavi i oseća.

Svoje utiske, podelio je sa nama i Petar Strugar, harizmatični glumac čija se popularnost i u Ohridu i te kako primetila.

– Izvinite, svu sam koncentraciju ostavio na sceni, zbog glasne muzike koja nas je remetila. Mi imamo tu čast da radimo sa Borisom Liješevićem, koji uspeva da svako igranje učini drugačijim, što se i u Ohridu desilo. Bivša Jugoslavija mora da ostane kulturološka celina, da budemo na tom polju uvezani – kaže Strugar.

Teodora Dragićević, koja je tumačila Natašu Rostovu, naglašava da je osetila topao prijem kod makedonske publike, iako je zahtevno igrati u ambijentalnom prostoru, a Bojana Stefanović primećuje da scene na otvorenom zahtevaju dodatnu energiju, posebnu vrstu adaptacije.

Kalina Kovačević smatra da je ohridski ambijent čaroban. Ta ideja, kaže, da sve sa strane i oko same scene funkcioniše kao deo predstave, dalo je još jednu dimenziju ovom gostovanju. Posebno je osećanje za glumca igrati na otvorenom, kako veli Zlatija Ocokoljić Ivanović: „Taj vetar koji duva, donosi posebnu draž. Zvuci koji kruže oko scene dodatni osećaj...”

Posle predstave, u tišini hotelske terase, na samoj obali jezera, beogradski umetnici do kasno u noć razmenjivali su iskustva, sumirali utiske. Delovali su kao prava porodica, a to zajedništvo koje se oseća daje i njihovoj predstavi snagu, otuda i ne čudi komentar da će se „Rat i mir” još dugo igrati.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.