Радованов делишес

Право да вам кажем решио сам и ја да се „очешем” о туристички потенцијал новобеоградских блокова. Кад већ живим тамо, а иначе се слабо шта дешава, ваља искористити дату шансу, а као ова, тренутно актуелна – не добија се два пута у животу: „Стазама доктора Дабића”, наравно. Додуше, нисам први, и конкуренција је оштра, али сам, зато, аутентичан. Осмислио сам, модерно говорећи, цео мултимедијални спектакл, са све пригодним поклончићима за посетиоце.

Чујем да нека туристичка агенција минибусима доводи заинтересоване и шета их по крају: од пекаре до млекаре, што се оно каже. Видим, и предузимљив комшилук има своје руте и приче из личног искуства па, испаде, мајку му, да се најтраженији хашки оптуженик није свртао кући, а камоли крио?

Верујем да ће се наћи и неко да посведочи како је играо кошарку са др Дабићем на локалном теренчету, и како је, овај, при сваком слободном бацању мрмљао себи у браду, нешто типа: „Е, нећеш га мајци Карла...”?! Но, рекох већ, посао је посао. Треба нечим попунити празнину између Белефа и Бемуса...

Што се моје понуде тиче, обухвата следеће: ноћење уз гусле, макробиотички доручак и кафица на тераси с које се пружа диван поглед на солитер у којем је становао доктор. Цена је пристојна, а деца до седам година не плаћају ништа.

Затим, одлазимо до неке од трафика у којима је пазарио штампу, слушате кратку али садржајну исповест продавачице/продавача, изљубите се с њом/њим и сликате крај поменутог објекта.

Свраћамо до локалаца што пред драгстором „убијају” пиво, седате међу њих (у цену обиласка урачуната вам је и конзумација), кратко их пропитате, добијете њихове потписане фотографије и затим одлазимо даље. Напомена: имајте дозу резерве, јер, догађа се њима да у току једног дана виде и неколико комета, метеора, звезданих киша...

Следећа стајанка је у паркићу, преко пута. Легенда вели да је др ту навраћао, често. Седамо на „његову” клупу и неких 20 до 25 минута ћутимо. Односно, имаћете утисак да само ћутимо али ми то, заправо – тихујемо. Није да знам разлику али претпостављам да не знате ни ви, па што вам онда не бих узео паре и за то?!

У том тренутку у причу улази и моја мајка, приносећи килограм јабука, такозвани „Радованов делишес”. Кажу да је њих највише волео, па, ето, имате и ви прилику да их пробате – за само 10 евра.

Сад креће најузбудљивији део туре: реконструкција последњег дана на слободи др Дабића. Идемо до станице, већ легендарног, аутобуса на линији 73. Исте оне са које је и он пошао пут Батајнице.

Сачувао сам неке старе карте за превоз и радо ћу вам их, за симболичну надокнаду, уступити као „проверено” његове. За упола цене можете да их додирнете али, што деца кажу, само из моје руке.

Укључујем оца у игру – то је онај интерактивни део. Нешто је старији од др Дабића али је сед, а и скројили смо му некакву памучну браду. Он ће га, наравно, дублирати.

Возимо се, нехајно, гледамо своја посла кад... На прилазу Батајници, неколико крупајлија (ангажовао сам другаре из краја) устаје, прилази дублеру и како је већ, толико пута описано, хвата испод мишке и изводи из аутобуса. Цео догађај бележи моја супруга фотоапаратом и видео камером. По веома приступачној цени можете да добијете своју копију це-деа са музичком подлогом по вашем избору. Или, пак, сет фотографија на којима ћете се, у задњем плану, видети и ви...

Наравно, ако сте спремни да издвојите мало више кеша, можете преузети улогу доктора, па у том случају вас изводимо из аутобуса, уводимо у аутомобил и држимо на непознатој локацији три дана (може и дуже ако се договоримо).

То би отприлике, засад, било то. Планирам да понуду обогатим и звоњавом на врата стана у којем је боравио доктор Дабић, али то већ морам да регулишем са власницима. У том случају би отац седео унутра и на звук звона дубоким гласом питао: „Ко је”? Али, отом-потом...

Кажем, бизнис је све! Куд толики „зајахаше” овај талас где ја да га пропустим?! Јер, биће још Белефа, Бемуса, Феста, Ноћи музеја, али...